Dugo smo čekali pred vratima, a onda su rekli da idemo uz stpenice, ušli smo u jednu ovalnu salu koja je izgledala mala da primi sve zvanice, jer osim naših zvaničnika bili su pozvani i predstavnici stranih ambasada.

kad smo sjeli rekli su nam “da nam se ponavlja 92′ ” , da predsjedavajući Doma naroda Živković nije odobrio korištenje sale, i da je kao što znamo za Srbe iz BIH ovo običan radni dan.

Ali rečeno je da ne prisatnemo na ucjene, te prstanemo da sakupljamo stolice okolo, jer ih nije bilo dovoljno…
trebalo je da prkosno odemo i isperd sale održimo sjednicu. Svi su spremno krenuli, čak i Tihić i Silajdžić… Doduše nisu se našli odgovornim i nisu se obratili da objasne zašto smo u ovakvoj situaciji.

Došli smo pred salu, ja sam usput otpravnici poslova Kineske ambasade objašnjavala o čemu se radi i nagovarala je da strpi i ostane jer će se svečana sjednica ipak održati…

A onda je neki hrabri Ibran Mustafić prekinuo lance na vratima sale i uzeo ih kao trofej (kasinje ih je držao oko vrata i slikao se njima), a mi koji smo bili do vrata čini mi se Kešo , Bičakčić i još neki zajedno smo sa kamerama ušli u potpuno mračnu salu…

Tako nas je euforija brzo prošla i počeli smo pipati po zidovima da nađemo prekidače i upalimo svjetlo… doduše bezuspješno.

Neko je imao svjetiljke, neko je upalio mobitele i blicevi su osvjetljavali taj “MRAK”…a neko je predlagao da u MRAKU držimo svečanu sjednicu jer i u ratu nismo imali svjetla pa šta…

Opet smo čekli i niko nije znao ko zna kako da osvjetlimo salu… tek poslije 15 minuta su se upalila svjetla…ali ne i mikrofone… ali predsjedavajući reče da će mo ih čuti bez obzira na sve… tako ii taj problem smo prebrodili… a onda dođe sledeći na red…

Ne možemo pustiti himnu… Ivica Šarić je htjede otpjevati, ali se sjetismo da nema teskta i opet ništa…

Tada predsjedavajući reče hajmo zamisliti kako slušamo himnu i svi ustati … uradismo to…:)

Nakon 10 minuta pojavio se hor koji je inače bio tu i izveo himnu aaaa…aaaa… ostali su prkosno mumlali …

I onda se smijeni nekoliko govornika između ostalog Muhamed Filipović je nešto konkretno rekao…

desilo nam se ovov i 92′ , a nama se historij inače ponavlja, pa stoga ništa nije čudno, navikli…:)

Doduše nisu se obratili oni koji su glavom bez obzira izjurili kroz vrata, čim je sjednica završena i nikog nisu mogli pogledati u oči, koji su misleći kako ostati na vlasti usput GUBILI DRŽAVU!

IBRAN MUSTAFIC.., naravno, covjek za spomenuti….takvih je malo ♥ ….a sto se tice ovih sto su pobjegli, pa oni nista drugo i ne znaju….i ne treba im dozvoliti da se tu vise ikada vrate….neka ih je stid i sram, samo one djece i mladih koju su fasisti pobili radi nekih svojih, bolesnih ciljeva….
niko od njih nije vrijedan komentara…..

Sead Adanalić
Aziza, je li bilo novinara i kamera da to zabilježe, to treba obznaniti. Treba maksimalno govoriti o tome. Ko je kriv i kako se desilo.

RamiziFatima Osmanbašić
Nasa Bosna ima jos puno posla sa licemerjem ali izdrzace uz Allahovu pomoc.Naj ikrenije cestitke povodom,, Dana Nezavisnosti” od srca svim gradanima BiH koji je osjecaju svojom u srcu.

Tanja-Tatjana Lukic
E SVASTA.SRETAN NAM PRAZNIK:)

Nedžad Husić
Na istoku stare priče, na zapadu ništa novo. Uvijek će biti onih koji osporavaju državne praznike. BiH je međunarodno priznata država i to je trn u oku svim fašistima iz BiH.

Aziza Smailovic-Skoko
Bile su kamere novinari i sve čuće se naravno …

Dragana Cerimovic
TVRĐAVA – Selimović:
“Volio sam sve što nije rat, volio sam mir.
A onda i mir uznemirio.”
a mene već 15 godina UZNEMIRAVA – PRIMIRJE … Afficher davantage
Eno – Karadžić sa optuženičke klupe u Hagu vodi predizbornu kampanju…
Mirovna konferencija o Jugoslaviji, Badinterova komisija, Referendum 01.03.1992, dan sukcesije za BIH 06.03.1992 ( mišljenje 11 Badinterove komisije ), agresija, zločini, razaranje, genocid ( 1992-1995 ) međunarodna zajednica samo posmatra užase širom BiH, 1995 Dayton i priznanje etničkih čišćenja, priznanje podjele, priznanje beskonačne zavisnosti BiH od svih onih koji je ne vole, ne žele, ne razumiju…ukidanje građana….priznanje etničkih torova…ima li kraja …?

Ipak – SRETAN PRAZNIK SVIMA NAMA KOJI BiH PRIZNAJU ZA SVOJU DOMOVINU U KOJOJ IMA MJESTA ZA SVE LJUDE.

Trebaće nam još mnogo strpljenja i razuma do toga da nam ovaj DAN bude ZAISTA praznik, koji nećemo slaviti s tugom, gorčinom i inatom … u mraku državnih institucija, priznatih od cijelog svijeta, ali ne i od ONIH koji su ovu zemlju razarali, ubijali, palili, mrzili …koje ta licemjerna međunarodna zajednica …ipak priznaje ….ma KOŠMAR:-((((

Karmen Velagic
Hvala ti Aziza što si nam opisala ovaj događaj.
Teško je išta napisati nakon izvrsnog komentara Dragane Cerimović. Potpisujem sve što je napisala. Naklon svima vama koji ste prkosno oblježili Dan nezavisnosti BiH, posebno gospodinu Ibranu Mustafiću.
A gadovima koji su pobjegli, koji se ne osjećaju odgovornima, koji su vlast koja razara našu domovinu, mogu samo reći: ne iznenađuje me od takvih licemjera i izdajnika baš ništa.
… Afficher davantage
Sretan nam praznik Naše Domovine!

Masan Markovic-Maso
Sta drugo reci nego svaka vam cast,nazalost ima jos onih koji ne zele da na ovim prostorima zavlada mir i tolerancija…

Tanja-Tatjana Lukic
E MOJA DRAGANA,KAKAV JE NAROD -TAKVA I VLAST.POLA NIJE IZASLO NA IZBORE ,A OD TOGA POLA GLASALO ZA SVOJE NEPRIJATELJE.E JASNO MI JE DA JE VLAST PROTIV NARODA ALI NIKAD MI NECE BITI JASNO ZASTO JE VECINA NARODA PROTIV SEBE.I ONDA NAM JE NEKO DRUGI KRIV.SRETAN NAM PRAZNIK DRAGI MOJI♥

Tomislav Dretar
Tunjo je bio tu da može dojaviti u hgazdama da je stanje redovno, a Ibran Mustafić je bio nazočan da učini još jednu povijesnu gestu……

pour Admiral Mahic

Fier Panpan a écrit: littérature belge ah ben jsutement je connais un peu cette partie et je trouve tes quolibets tout à fait mal venus.

Quelques écrivains belges, de mémoire : Gérard Adam, André-Marcel Adamek, Nicolas Ancion, Frank Andriat, Christine Aventin, Roger Avermaete, Albert Ayguesparse, Luc Baba, Gaston Baccus, Jan Baetens, André Baillon, Thilde Barboni, Jean-Baptiste Baronian, France Bastia, Henry Bauchau, Laurent Bayot, Julos Beaucarne, Béatrice Beck, Christian Beck, André Beem, Alain Berenboom, Sarah Berti, Charles Bertin, Rémi Bertrand, Bessora, Paul Biron, Philippe Blasband, André Blavier, Roger Bodard, Jean-Claude Bologne, Joseph Boly, Louis Paul Boon, Alain Bosquet, Bosquet de Thoran, Madeleine Bourdouxhe, Jean-Pierre Bours, Jacques Brel, Carlo Bronne, Elisa Brune, Jan Bucquoy, Constant Burniaux, Sophie Buyse, Cyriel Buysse, Michel Camus, Maurice Carême, Henry Carton de Wiart, Daniel Charneux, Achille Chavée, Ernest Claes, Hugo Claus, Gaston Compère, Hendrik Conscience, Pierre Coran, Dominique Costermans, Arnold Couchard, Léopold Courouble, Olivier Coyette, Jacques Crickillon, Fernand Crommelynck, Alexis Curvers, Johan Daisne, Francis Dannemark, Max Deauville, Huguette de Broqueville, Daniel De Bruycker, Marie-Pascale Defossé, Laurent de Graeve, Serge Delaive, Louis Delattre, Charles-Joseph de Ligne, Patrick Delperdange, Charly Delwart, Guy Denis, Eugène Demolder, Joseph Denoël, Charles De Coster, Jacques De Decker, Baron De Hauleville, Eugénie De Keyser, Eric Derluyn, Jules Destrée, Maurice Des Ombiaux, Conrad Detrez, Xavier Deutsch, Alain Dierckx, Philippe Dohy, Claude Donnay, Jean-Pierre Dopagne, Jean d’Osta, Christian Dotremont, Thomas Dretart, Jean-Luc Dubart, Louis Dubrau, Michel Ducobu, Anne Dudant, Anne Duguël, Pierre Duys, Georges Eekhoud, Willem Elsschot, Max Elskamp, François Emmanuel, Paul Emond, Vincent Engel, Étienne Éthaire, Michèle Fabien, Thierry Falise, Francis Felix, André Fasbendair, Vera Feyder, Ludovic Flament, Roger Foulon, Pascale Fonteneau, Anne François, Maud Frère, Rose-Marie François, Nathalie Gassel, George Garnir, Marie Gevers, Guido Gezelle, Michel de Ghelderode, Marnix Gijsen, Oscar-Paul Gilbert, Iwan Gilkin, Albert Giraud, Guy Goffette, Robert Goffin, Willy Grimmonprez, Pierre Guelff, Julie Guerlan, Thomas Gunzig, Anne-Michèle Hamesse, Irène Hamoir, Xavier Hanotte, Adolphe Hardy, Jacqueline Harpman, Arthur Haulot, Marie-Louise Haumont, Thierry Haumont, Pierre Hazette, Franz Hellens, Kristien Hemmerechts, Marcel Hennart, Evelyne Heuffel, René Hénoumont, Corinne Hoex, Françoise Houdart, Pascale Hoyois, Jean Hurdebise, Geert van Istendael, Jacques Izoard, Armel Job, Michel Joiret, Philippe Jones, Lieve Joris, Hubert Juin, René Kalisky, Serge Kalitz, Eva Kavian, Frédéric Kiesel, Anne-Marie Kegels, Hubert Krains, Françoise Lalande, Caroline Lamarche, Werner Lambersy, Hubert Lampo, Tom Lanoye, Stéphane Laurent, Charles Lecocq, Ariane Le Fort, Claire Lejeune, Martial Lekeux, Camille Lemonnier, Philippe Leuckx, Madeleine Ley, Simon Leys, Géo Libbrecht, Béatrice Libert, Suzanne Lilar, Jacques-Gérard Linze, Karel Logist, Max Loreau, Louis Lormel, Jean Louvet, Patrick Lowie, Maurice Maeterlinck, Nicole Malinconi, Françoise Mallet-Joris, Constant Malva, Eugène Maon, Félicien Marceau, Marcel Mariën, Denis Marion, Raymond Masai, Dominique Massaut, Arthur Masson, Paul Mathieu, Philippe Mathy, Eugène Mattiato, Jacques Mercier, Pierre Mertens, Henri Michaux, Archibald Michiels, Albert Mockel, Charles Moeller, Jean Mogin, Nadine Monfils, Marcel Moreau, Jean Muno, Paul Neuhuys, Jacques Nicolas, Françoise Nimal, Serge Noël, Joseph Noiret, Carl Norac, Géo Norge, Amélie Nothomb, Pierre Nothomb, Paul Nougé, Colette Nys-Mazure, Joseph Orban, François Ost, Jean-Pierre Otte, Jean-Luc Outers, Thomas Owen, Clément Pansaers, Patrick Parmentier, Odilon-Jean Périer, Edmond Picard, Jean-Marie Piemme, Louis Piérard, Françoise Pirart, Octave Pirmez, Jean-Claude Pirotte, Charles Plisnier, Grégoire Polet, Paul Pourveur, Annie Préaux, Gérard Prévot, Anne Provoost, Pierre Puttemans, Pascal Xavier Adam, Marc Quaghebeur, Mimi Quinet, Raymond Quinot, Jean-Paul Raemdonck, Jean Ray, Martine Renders, Gabriel Ringlet, Julie River, Juliette de Robersart, Philippe Roberts-Jones, Georges Rodenbach, Patrick Roegiers, Dominique Rolin, Marc Rombaut, Marie-Clothilde Roose, Rossano Rosi, J.-H. Rosny aîné, Maria Rosseels, Frédéric Saenen, Eugène Savitskaya, Liliane Schraûwen, André Schmitz, Louis Scutenaire, Jean Sigrid, Georges Simenon, Georges Sion, Andrée Sodenkamp, André Stas, Stanislas-André Steeman, Jacques Sternberg, Gwenaëlle Stubbe, René Swennen, Udo Sylkret, Anne Sylvius, Herman Teirlinck, Georges Thinès, Monique Thomassettie, Marcel Thiry, Félix Timmermans, Bernard Tirtiaux, Jean-Philippe Toussaint, Jean Tousseul, Guy Vaes, Edmond Vandercammen, Raoul Vaneigem, André Van Hasselt, Marie Van Langendonck, Charles Van Lerberghe, Roger Van Rogger, Émile Verhaeren, Jean-Pierre Verheggen, Henri Vernes, Laurence Vielle, Patrick Virelles, Robert Vivier, Michel Voiturier, Pascal Vrebos, Francis Walder, Monique Watteau, Jean-Luc Wauthier, Isabelle Wéry, François Weyergans, Paul Willems, John Wilms, Evelyne Wilwerth, Karel van de Woestijne, Liliane Wouters, Paolo Zagaglia, Lode Zielens

Et là je te parle que des plus connus -I TO JA GOVORIM SAMO O NAJPOZNATIJIM;

Mercredi 2 décembre 2009 3 02 /12 /2009 19:18

Poésie de Thomas Dretart “Argentinée”

LibraryThing (www.librarything.com) est un service en ligne permettant aux bibliophiles de cataloguer et partager leurs bibliothèques personnelles avec une communauté de lecteurs passionnés. Les idées lecture sont basées sur les lectures de personnes aux goûts similaires aux vôtres.

LibraryThing (www.librarything.com) est un service en ligne permettant aux bibliophiles de cataloguer et partager leurs bibliothèques personnelles avec une communauté de lecteurs passionnés. Les idées lecture sont basées sur les lectures de personnes aux goûts similaires aux vôtres.

LibraryThing (www.librarything.com) est un service en ligne permettant aux bibliophiles de cataloguer et partager leurs bibliothèques personnelles avec une communauté de lecteurs passionnés. Les idées lecture sont basées sur les lectures de personnes aux goûts similaires aux vôtres.

Vous n’étes pas obligé aller à l’Argentin pour acheter ce livre de Thomas Dretart, nous , Over-Blog et Manuscrit Edition sommes près de chez vous, On-Line.

Ouvrir une session Votre compte Panier Aide

Recherche avancée Catalogue Vendeurs Vendre des livres Livres rares

Image de l’éditeur

LE FOYER DES PAROLES

• Libraire :
• Nomade Books
• (Buenos Aires, BsA, Argentina)
• Evaluation du vendeur :
• [Agrandir l'image]

• Prix du livre :
• EUR 27.66
• [Autre devise]
• Quantité: 1

• Livraison :
• [Frais et durée de livraison]

Au sujet du livre
Librairie et conditions de vente

Au sujet du livre

Détails bibliographiques

ISBN 10: 2748199286
ISBN 13: 9782748199284
Éditeur : MANUSCRIT
Date d’édition :
Reliure : BOOK
Etat du livre : New
Edition :

Description :

2748199286 MANUSCRIT (02/08/2008) Weight: 80g. / 0.17lbs Great Customer Service!. N° de réf. du libraire 9782748199284

Librairie et conditions de vente

Modes de paiement

Le libraire accepte les modes de paiement suivants :

• American Express
• Carte Bleue
• EuroCard/MasterCard
• JCB
• Paypal
• Virement bancaire
• Visa

[Chercher dans le catalogue du libraire]

[Parcourir le catalogue du libraire]

[Poser une question au libraire]

Libraire : Nomade Books
Adresse : Buenos Aires, BsA, Argentina

Vendeur AbeBooks depuis : 13 décembre 2004
Evaluation du vendeur : Historique de l’évaluation

Conditions de vente : Payment is due within 7 business days of receipt of order. Acceptable methods of payment are: PayPal in dollars at: tristealegria4@gmail.com or Paypal in Euros at: tristealegria@gmail.com Major Credit cards Credit Cards through ABE Commerce. Direct deposits, wires or transfers into our checking accounts, in the U.S, France & Argentina

Conditions de livraison : Orders usually ship within 2-4 business days. Shipping costs are based on books up to 1.1 LB, or 0.5 KG. If your book order is heavy or over-sized, we may contact you to let you know if an extra shipping cost is required.

Description de la librairie : French books, over 230.000 titles & Spanish books.

Au sujet du livre
Librairie et conditions de vente

Les clients ayant acheté cet article ont également acheté :

[Envoyer à un ami] | [Ajouter aux demandes de livres]

Une partie du contenu de cette page est propriété exclusive de Muze Inc. Certaines données sont également fournies par Baker & Taylor, Inc. Copyright 1995-2006 Muze Inc. Limité à l’usage personnel et non-commercial. Tous droits réservés. Le contenu relatif aux livres est la propriété de Baker & Taylor, Inc. et de ses affiliés, il est soumis au Copyright et est protégé par les lois applicables sur les droits d’auteur.
Une partie du contenu de cette page est propriété exclusive de VNU Entertainment Media (UK) Ltd., 2006, Georg Lingenbrink GmbH & Co., Tite Live, S.A. ou Informazioni Editoriali S.p.A. Tous droits réservés.

Libraire :

Libraire : Nomade Books
Adresse : Buenos Aires, BsA, Argentina
Vendeur AbeBooks depuis : 13 décembre 2004

Historique d’évaluation du vendeur

Evaluation actuelle:
(6 derniers mois)

Mois dernier:

3 derniers mois:

12 derniers mois:

Réduire la fenêtre

C’est moi qui faisais naître tout ce qui est à paître

La parole première ayant tenue par Dieu

Si n’étais-je pas Dieu en personne

Moi j’étais à Lui plus proche

Que les autres choses

À naître au monde

Monde si cruel

Si douce même
Quand en me pénètre

Le pinceau d’un peintre

À dessiner les mouvements

De la vie nouvelle conçu dans mon

Ventre sans en avoir aucune pitié à moi

Par rapport de scientifiques à gages convenues

Dokument o suradnjio Petog korpusa i HR Herceg-Bosna – Šantić-Dudaković pismo molbe za pomoć od Republike Hrvatske

Evo direktnog pristupa dokumentu koji pokazuje tko laže: Pismo Molbe za Pomoc

Enciklopedisti Wikipedije na bosanskom jeziku su me optužili za foto-montažu ovog dokumenta, jer pokazuje da herojstvo bošnjačkih generala baš nije bilo na onoj visini s koje se danas poje balade, a Peti korpus je formalno priznavao postojanje Hrvatske republike “Herceg-Bosna” i naravno, za javno oglašavanje istine onda kad su ova dva zločinca, potpisnika zvaničnog zajedničkog pisme – Molbe za spasavanje Bihaćke krajine i njihovi šefovi Alija i Franjo radili složno na podjeli BiH ja sam proglašem od Hrvata izdajnikom, jer služim – balijama, a od Bošnjaka sam optužen da sam ukrao 30 milijuna njemačkih maraka, i odnio u Belgiju, kako li sam ih samo iznio i gdje sam ih samo našao. Po cesti se nisu mogle sakupljati. Ako tolike pare fale, u državnom trezoru, a onamo ja ni u snu nisam mogao ući, ali Ljubijankić i Ibrahimpašić jesu, , dakle zašto BiH ne izda nalog da se lopov uhiti. Znate zašto?

Zato što bi se skidali nazivi ulica i trgova,slavnih rodoljuba koji su zapravo obični lopovi, a policija s nalozima dolazila hapsiti po kućama onih koji nosaju Zlatne ljiljane i priznanja za herojski otpor okupatoru, poput sejfe limara, . Da mi je samo znati otkud i s čijim parama iznikoše onolike velebne kuće, tvornice, kavane, benzinske pumpe. Pa naravno. Zaslužili ljudi. Nije lako bilo u sred rata dovoziti cisterne nafte iz Rumunije jer trebalo je proći Srbiju, srpsku republiku, HVO da bi se došlo u Bihać. (Ovu priču o dovozu rumunjske nafte ispričao mi je Nenad Ibrahimpašić, a nikad nije pronađena kvota avionskog goriva koja je pripadala Bosanskoj Krupi, tko li ju je samo i gdje smotao jer da ju je prolio smrdjelo bi pa bi se znalo gdje je proliveno, ali ovako će smrdjeti kroz cijelu povijest) . Ali u Bihaću ima ljudi s nadnaravnim moćima oni sve mogu i znaju.

Pogledajte dobro ovaj dokument, on govori da su kriminalci hrvatskog i bošnjačkog roda složno radili na izdaji BiH. Pustili narod i podjarivali da se tuče, danas bacaju druge staklene perle da se narod zabavlja, a oni bogate li se bogate. E pa džaba vam oni, kad ih durate isti ste ko i oni.

Kliknite na gornji tekst da vidite bratsko pismo Šantića i Dudakovića, malo vremena prije nego što će Šantić bez traga nestati, a Duidaković nahrpati 110 kila sala na herojska pleća.

RAZUMJETI BOSNU

Ništa nije vječno osim vječnosti same
i njezinog djetinjeg cjelova na čelu
mrtve majke
Padaju, padaju zvijezde ove noći
u smeđu i gustu vodu jezera koje
slutim
pod samostanskim prozorima,
poput prisustva smrti, sveopćeg bola; prošlosti
što se jednostavno okrenula i otišla
ne pruživši čak ni ruku
na rastanku
smežurane, blijede zvijezde,
studene
kao čelo mrtve starice,
taj čuveni poljubac koji će odmah ući
u budućnost
moju i Tvoju, našu;
budućnost na čijem nebu treperi
zvijezda moga dalekog zavičaja
plutajući po spokojnoj površini jezera
u Wigrima
Eh, dobri ljudi, zalutali u magli poljske
jeseni
To je, eto, Bosna.

13. 10. 1995. Samostan u Wigrima

COMPRENDRE BOSNIE

Rien n’est éternelle à part de l’éternité seule
Et de son baiser enfantin sur le front
De la mère morte
Ils tombent, tombent des étoiles cette nuit
Dans l’eau brune et épaisse du lac que je
pressente
sous les fenêtres du monastère,
comme la présence de la mort, de la douleur omniprésente; du passé
qui s’est simplement tourné et parti
en NE tendant même pas la main
ridée,
d’adieu, étoiles pâles,
froides
comme le front de la vieillarde morte,
ce baiser illustre qui va immédiatement entrer
dans le futur
le mien et le Tien, le notre;
le futur dont le ciel scintille
l’étoile de mon pays natal lointain
flottant sur la surface paisible du lac
des Wigrimes
Eh, bonshommes, perdus dans le brouillard de l’automne
polonaise
Voilà, c’est ça, la Bosnie.

13. 10. 1995. Monastère en Wigrimes
(TRADUCTION DE CROATE – THOMAS DRETART)

Čovjek se iskazuje putem nekolikih desetina glasova/krikova i da bi proživio jedan dan svakodnevnice danas upotrijebi od nekoliko stotina do nekoliko tisuća riječi složenih od tridesetak glasova.

Po teoriji krikova morao bi imati registar od nekoliko desetina tisuća krikova, jer mu je život odmah bio složen, raznovrstan, a ne od samo jednog objekta i jedne akcije.

Gorile kad požele šimpanzinu butinu jesti, s nekoliko krikova objasne i strategiju i taktiku i sredstva i mjesto lova. U njihovom umu se dakle odvijala čitava tirada, bujica riječi složenih u rečenice, nikad izgovorene, ali znane, zapamćene i razumljene.

I Bog kad je Adama i Havu u Raj smještao i iz Raja izgonio s njima je razgovarao. Čovjek se rađa s univerzalnom gramatikom i jezikom u svom duhu bez obzira na vjeru, rasu, spol i nacionalnost. Pa Hrvati i Bošnjaci nemaju razloga da se prepiru tko čijim jezikom govori. Osim u birtiji…

L’énigme de la langue maternelle

C’est moi qu’aie mis au monde la langue maternelle
C’est moi qui faisais naître tout ce qui est à
paître
La parole première ayant
tenue par Dieu
Si n’étais-je pas Dieu en
personne
Moi j’étais à Lui plus
proche

Que
les autres
choses
À naître au monde
Monde si cruel
Si
douce même Quand en me
pénètre
Le pinceau d’un
peintre
À dessiner
les mouvements De la vie nouvelle conçu dans
mon Ventre sans en avoir aucune pitié
à moi Par rapport
de scientifiques
à gages convenues
Engagés à La Parole Sacre sans sentir aucune amour

*******************************************************

Zagonetka materinskog jezika

Ja sam ta koja je donijela na svijet jezik materinski
Ja sam ta otkud dođu svi on koji bi da glođu
Prvu Riječ od Boga koja bijaše održana
Ako ja sama ne bijah Bog osobno
Ja Njemu bijah ponajbliža
Od svih drugih stvari
Pridošlih u svijet
Svijet okrutan
Svijet blag još
Kad me prožeo bi
Kist slikara koji biću
Života novog pokret zače
U utrobi bezgrješnoj bez oprosta
Nasuprot znancima koji na dobroj plaći su
Obvezani Sv.Rječju a da Ljubav nikakvu i ne osjete

Thomas Dretart: PAROLE, MON LOGEMENT SOCIAL – poèmes inédits

Il était écrit : l’œil pour l’œil dent pour dent

L’œil ferme ta gueule a dit Bruciël

Et toi la dent descends ton trône

Tuez l’oiseau moqueur a dit le journal communal

Ne tuez pas l’oiseau moqueur a dit le filme commercial

Aimez l’oiseau moqueur a dit le poète Admiral Mahić

Laissez le à chanter grogne Voltaire de l’au-delà

L’oiseau moqueur a besoin de rire et non pas de pleur

Vive le rire vive le sourire à bas le drapeau de Citibank

Il était écrit aimez les uns les autres même n’ayant pas de prothèses sociales

Il était écrit qu’il n’y a qu’un seul et unique Dieu sur la table

Dans le porche du Temple côté jardin personne que Jésus Christ le taoïste

Montrait le chemin et seul l’oiseau moqueur était le bouquiniste

A distribuer le rouleau à lire et rouler par cœur appris La Parole

Qui récréerait le monde après la création en commencement

Donc il mérite d’être servi en desserte pas en l’entrée

A dit Saint-Paul à Ignatio Loyola le Saint-Feu de la littérature

À chute libre qui ne croyait pas que Noé n’avait pas de boussole

À naviguer pendant que le Déluge cachait la Terre à l’oeil d’oiseau moqueur
Bilo je pisano: oko za oko,zub za zub

Oko daj zaklopi svoju gubicu rekao je Bruciël

A ti zube siđi sa svog trona

Ubijte pticu rugalicu rekao je žurnal komunal

Ne ubijajte pticu rugalicu rekao je film komercijal

Volite pticu rugalicu rekao je pjesnik Admiral Mahić

Pustite ju da pjeva grmio je Voltaire iz onostranog Ptica rugalica treba se smijati a ne polakati

Živio smijeh živio osmijeh dolje barjak od Citibank

Bilo je pisano volite jedni druge čak iako nemaju socijalne proteze

Bilo je pisano da nema drugog osim Boga jedinog na stolu

U predvorju Templa côté jardin jedini je Jésus Christ le taoïste

Pokazivao put i samo ptica rugalica bijaše bukinist koji dijeli na čitanje svitke i deklamirati na pamet naučenu riječ

Koja je rekreirala svije

nakon kreacije početka

Dakle ona zaslužuje da bude sposlužena pri desertu, a ne pred vratima
Rekao je Sv. Pavao Ignjacu Lojoli Svetom Ognju literature

Slobodnog pada koji ne vjeruje da Noje nije imao busole

Za naviganje tijekom vremena kad Potop skrivaše Zemlju pogledu ptice rugalice

Thomas Dretart: PAROLE, MON LOGEMENT SOCIAL – poèmes inédits

Tomislav Dretar kao jedan od trojice najvećih suvremenih književnika. Zanimljivo da republika,

ni ona socijalistička ni ova neovisna nikad još ni jednu Dretarovu knjigu objavile nisu. Romska

književnost ga je uvrstila u grupu od 26 antologijskih pjesnika

i antologiju objavila na tri jezika:romskom, mađarskom i engleskom. Francuzi i Belgijanci,

odnosno njihovi kritičari-pegagozi koji prave programe lektire predlažu ga kao umjetnika

vrijednog studija književnosti. Niz američkih, engleskih i drugih europskih enciklopedija

uvrštavaju njegovu bio-bibliografiju, istina učinila je to i Hrvatska i nedavno Bosna i

Hercegovina u prvom tomu buduće Opće enciklopedije.

 

http://www.diplomat.com.tr/atlas/sayilar/sayi7/sayfalar.asp?link=s7-11.htm 

http://www.diplomat.com.tr/atlas/sayilar/sayi7/sayfalar.asp?link=s7-11.htm 

Hakkımızda

Kadromuz

Abonelik

Önceki Sayılar

LATİN İZLERİ TAŞIYAN BİR SLAV KÜLTÜRÜ

Hırvatlar, Latin alfabesini ve latin kentleşme anlayışını ilk tanıyan Slav topluluğu olmuşlar. Bu özellik kültürün ve sanatın her alanında kendisini gösteriyor.

                                                             

Hakkımızda

Kadromuz

Abonelik

Önceki Sayılar

 

Heykel sanatında, Ivan Mestrovic (1883-1962)

1450-1524 yılları arasında yaşamış olan şair Marko Marulic, Hırvat edebiyatının babası sayılıyor. Ünlü Hollandalı hümanist Erasmus’un da arkadaşıymış. Aynı dönemde yaşamış olan şair Petar Hektorovic de Hırvat edebiyatının diğer bir öncüsü. 19.yüzyılda Hırvat edebiyatının en önemli ismi ise, Ante Starcevic. Kısa hikayeler, gazete makaleleri, denemeler, oyunlar ve siyasi mizah yazıları yazan Starcevic aynı zamanda politik eylemleriyle de ün yapmış. 20. yüzyılın en önemli Hırvat yazarı ise, hiç kuşkusuz Ivo Andriç. Ünlü “Drina Köprüsü” romanının yazarı olan Andriç, 1961 yılının Nobel ödülü sahibi. Çağdaş yazarlar arasında öne çıkanlar ise, Hrvoje Pejakovic, Ivo Bresan, Tomislav Dretar ve polisiye roman yazarı Pavao Pavlicic.

Heykel sanatında, Ivan Mestrovic (1883-1962)

Hırvatistan, çizgi film konusunda önde gelen bir ülke. Zagreb’te dünya çapında ün yapmış bir Çizgi Film Okulu var. Okulun ünü özellikle ürünlerin sanatsal kalitesinden geliyor. Okulun  kurucularından biri olan Dusan Vukotic, bu kategoride Oscar ödülü alan ilk yabancı. (Ersatz, 1961). Zagreb Uluslararası Çizgi Film Festivaline dünyanın her yerinden profesyoneller geliyor. Yönetmen Milan Blazekovic 1997’de yaptığı “Küçük Kunduracı” okulun ürünü olan en popüler film. Ünlü Hırvat kadın yazar Ivana Brlic Mazuranic’in bir öyküsünden esinlenerek yapılmış. Mazuranic ise, çocuklar için yazdığı öykülerle tanınan biri. (1874-1938). 1931 ve 1938 yıllarında iki kez Nobel edebiyat ödülüne aday gösterilmiş. Ayrıca, 1937’de Yugoslav Bilim ve Sanat Akademisine giren ilk kadın yazar.

SAYFA GÖRÜNÜMÜ >>

Geri

Anasayfa