Blog Jednog Pjesnika
književnost
Tomislav Dretar: Video “Život jednog seljaka iz Ruergea” / La vidéo “La vie d’un paysan du Rouergue” sur L’Internaute
Jan 7th
Ovaj video postavio sam iz slijedećih razloga: Snimljen je u dolini rijeke Aveyron u oblasti Rouergue u Francuskoj. Ta rijeka protječe kroz grad Villefranche koji nalazeći se na toj rijeci znači – Slobodni grad, dakle Slobodni grad od Ruerge ili Villefranche-de-Rouergue. Taj grad je povijesno veoma značajan za Hrvatsku I Bosnu i Hercegovinu, jer se u njemu 17. septembra 1943. dogodio ustanak vojnika 13. pionirskog bataljuna 13. SS divizije Kroatien. Bio je sastavljen od 70% Bošnjaka i 30% Hrvata, no država koja ih je poslala bila je Nezavisna Država Hrvatska, pa su oni svi držani Hrvatima.
TomislavDretarOnLine: prenosi – Lista vodećih svjetskih znanstvenika ubijenih ili učrlih na mistriozan način 2009.
Dec 28th
SVIMA NJIMA ZAJEDNIČKO JE TO DA SU POZNAVALI NEKE TAJNE KOJE OMOGUĆAVAJU VLADANJE SVIJETOM U VREMENU KOJE DOLAZI ILI U BUDUĆEM SVJETSKOM PORETKU. PRIMJERICE, TAKO JE UBIJEN JEDAN ZNANSTVENIK KOJI JE ISTRAŽIVAO TAJNE OKO TRAGEDNIJE “11. septembar”
TomislavDretarOnLine
Tomislav Dretar, le poète belge
sos-crise
Samedi 22 août 2009 6 22 /08 /2009 09:09
Liste de scientifiques morts [...]
Arif Ključanin – T O – Novela
Dec 4th
Arif Ključanin
T O
To mu se prvo pojavilo iza desnog uha, tamo gdje se uvijek po navici češe kad je u kakvoj nedoumici. Opipavao je To kao sasvim malu oteklinu, a opet nekako dovoljno veliku da ga smeta, jer Munib Prka se u zadnje vrijeme često češao iz desnog uha. Prvih dan/dva nije Tome obraćao neku osobitu pozornost. Sjetio bi se Toga tek kad bi se počešao jer To bijaše izraslo baš na putanji prstiju. A onda, tko će ga znati zašto, Tome je počeo posvećivati sve više i više pažnje. Ujutro, nakon brijanja pokušavao je u ogledalu vidjeti kako To izgleda. Desnom je rukom savijao ušnu školjku koliko god je mogao i okretao je glavu prema ogledalu, ali To je uvijek nekako ostajalo izvan vidnog polja.
Četiri mladića idu s Trebevića ili PISMO ZLATI ŠTO ILIRSKIM ZLATOM BOSANSKU DUŠU ZLATI
Nov 30th
I da podsjetim prvo je Avdo prijetio da će se samozapaliti ako mu ne da Držana koje nema 50 tisuća konvertibilnih maraka da regulira prethodni zaposjednuti stan, ali mu to ne ispade nekako originalno, jer Jan Palahu se i pepeo već raznio vremenom i prostorom. Ona se Avdo dosjeti da ima dara za scenografiju ili scenopisanje pa odluči pomiriti se s Nemanjom i dovršiti bosansku trilogiju. dok je onaj prvi dio valjda bio bi(o)logija pa nek naši hasumi, tj. neprijATELJI PUKNU OD MUKE. I ja bih volio da Tihić i Dodik i ne znam tko je od Rvatas na vlasti puknu od muke, ali Dodik mu neće biti problem samo što će morati učiti na pamet Boj na Kosovu, a Kosovo je opet od Avdine šiptastarine i nekad u Srbiji manjine, ali Avdo bio i osto Sboljub, ja li od četnika ja li od partizana svejedno ili od običnog srpskog svijeta kojem se šiša za hajvanskim poslovima. Avdo dakle ne htjede k svojim, Albancima kad ga Rugova pozivao na korijene, ali Kunta Kinte se izvukao. I sad je sa svojim, jednima, a protiv dvoje drugih, Bošnjaka, koji su ga mazili i tetošili, ali mu ovo neće oprostiti kad dođu sebi, a ni od Albanaca koji još njeguju krvnu osvetu. Neće više ići ni nakakve književne susrete na Kosovo, a hioće li u Hrvatsku kad više nema Gorana Babića ne znam s kim će igrati šaha. Možda s generalom Toljom , ne zna čovjek šta je bolji jal general jal pjesnik…..
ARIF KLJUČANIN: AHMEDOV SAHAN – novela
Nov 1st
Hiljadu devestodvadesete godine u ranu jesen kada pucaju ljuske na orasima oko Ključanina čardaka, nana Fatima pela se strmim basamacima na gornji kat noseći skroman miraz u suhim rukama jer rat tek što je minuo: nekoliko ćaršafa , vezene store i jedan stari bakreni sahan. Dvije niske dukata dido je Salih dobio dan ranije od naninog oca i već su bile spremljene na sigurno mjesto gdje ih niko pronaći neće pa ni sam dido Salih dok dobro ne razmisli. Što god on mislio teško breme vremena koje se neumitno valjalo prema ovom čardaku izbjeći neće. U novom ratu izgorit će čardak, didu Saliha četnici će zaklati koncem 1941., a od četiri sina koje će nana roditi samo će dvojica preživjeti rat, moj otac Omer gluh od granata i slijepi amidža Šerif kome je jedna nesretna bomba izbila oči, a dukati će iz onih sakritih niski, jedan po jedan, završavati u pohlepnim rukama crnoberzijanaca za pljesnivo brašno i užeglo ulje.
Vojko Rebula : Rukovet pjesama prevedenih sa slovenskog na više stranih jezika/Une poignée de poèmes traduit du slovène en plusieurs langues européennes (Extrait 1)
Oct 29th
Posjetite stranicu Tomislava Dretara zelite li se uvjeriti da je Face Book obicna glupost: Nas nekoliko stotina okupljenih oko moje i prijateljskih stranica prevodimo poeziju; gledamo filmove; slusamo glazbu; diskutiamo o zdravstvenim i znanstveni, problemima; bistrimo politiku; svkodnevni zivot; psujemo glasno pokvarene ; u nasem slumcau bosanskohercegovacke politicare, aoni iz drugih drzava svoje, postujemo jedni druge, naseg zajednickog Boga i poticemo druge da se raduju zivotu. Dodjite i sudjelujte.
Arif Ključanin: LE VOEU D’EBU DAOUD
Oct 3rd
Ebu Daoud Omar ibn al-Sathir ibn Sadi, le célèbre collectionneur et savant de hadiths, nommé encore al-Kifti soit Es-Sidjistani était dans sa jeunesse quelqu’un très têtu et capricieux. Presque depuis sa naissance son caractère lourd a mortifié, chacun se trouvant dans son environnement, comme un lourd fardeau. Tant qu’il, avec le temps devenait plus âgé, et plus prenait-il la conscience de la richesse, de la réputation et de la puissance de son père, les conséquences de ses espiègleries et des fourberies deviennent de plus en plus graves.
RAMAZAN MÜBAREK OLSUN – AVE MARIA GRACIA PLENA!
Aug 22nd
RAMAZAN MÜBAREK OLSUN – AVE MARIA GRACIA PLENA!
loïc-le-meur:dédié-posvećeno à Tomislav Dretar et à Antonio Machado
Aug 3rd
SEUL
dédié à Tomislav Dretar et à Antonio Machado
Je dresse mon âme de fer sous la course d’orage
D’étincelles bourdonnante en un feu de Saint Elme
Sous les pluies électriques de tonnerres qui fredonnent
Comme ces fins calvaires perdus sur les ubacs
Je m’efflanque soudain aux brumes qui m’embrasent
Quand la morsure du sel s’épanchant de mes larmes
Me brise en mille regrets de n’être qu’immortel
Comme ces froides tourbières qui fument aux matins
Je m’évapore déjà dans l’essence des résines
Dans ces forêts pentues qui tombent vers Langeac
Où je reviens toujours pour arrêter l’intemps
Comme ces épicéas qui déchirent l’azur
Dans ces silences d’aube qui étarquent l’instant
Où mon esprit s’éveille dans la rumeur du jour
J’envisage qu’un temps je deviendrais mortel
Comme ces vieux souvenirs que je voudrais honnir
Ces éternels enfers de guerres enfin perdues