RSS

Category Poezija u izboru Tomislava Dretara

Darko Cvijetić:Šutnja u poruci pod nastrijeljenim pismonošom/Le mutisme dans le message au dessous Du facteur touché par une tire.

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija u izboru Tomislava Dretara, Prijevodi Tagged with , , , January 1st, 2010 @ 12:41 am

Jao onome koga ove pjesničke riječi stignu, ni Nuerenberg ni Den Hag bili bi mu lakši.

S ovom knjigom napokon će usnuti duša oca moga koja se na blajburškom nožu sve

do sada narezivala.

Ćićin opis pucanja

Wednesday, June 17, 2009 at 11:45pm

Vojnik trči u haiku s municijom.
Neorezanog mramora.

Raj stavlja crijep na pidžame.
Još ima i perja
Na izlazu iz sela,
I soka nakon snošaja,
I smijeha
Zapuštanog s istoka.

Kao u mrtvim bakama.
Nečija se bista umata u snijeg

Već mekokosna za dlijeto.
Nevažno kao stomak.

Zarasle, neorezivane rane.

Šutnja u poruci pod
Nastrijeljenim pismonošom.

 Ćićo décrit la fussillade

Wednesday, June 17, 2009 at 11:45pm

Le soldat court dans le haïku avec la munition du marbre non-taillé.

Le Paradis met l’ardoise sur pyjamas. Encore a aussi de plumes A la sortie du village, Et du jus après le coïte, Et de la rire Négligé de l’est.

Comme en mamies mortes. La buste de quelqu’un s’enroule dans la neige

Déjà douce-osseuses pour le burin. Sans importance comme l’estomac.

Les plaies cicatrisées, non-taillées.

Le mutisme dans le message au dessous Du facteur touché par une tire.

Dokumentiranje finiša

Sunday, June 14, 2009 at 12:51am

Splet tetiva
Iz okreta moje majke.

Kao potez koji
Fisher nikada ne bi
Povukao.
Krzno na ideji o
Noževima.Cijedovi soka
Opet će započeti jezero.

Most stoji
Zauvijek odabravši rijeci
Grlo.
Uostalom otoplit će i ovaj
Put.
U tuđem sjećanju na mene.

I hodam tako scenom
I raji velim kako sam sjekirom.
I gledaju me.
I aplauz bude.

Dug kao djetinjstvo moje kćeri.

Finiche documenté

Sunday, June 14, 2009 at 12:51am

Plexus de tentons Du virage de ma mère

Comme le coup que Fischer ne jamais aurait

Fait. La Fourrure sur l’idée de Couteaux. Égouttures du jus De nouveau vont commencer le lac.

Le pont tient Pour toujours en choisissant pour rivière la Gorge. En reste cette fois-ci encore va faire Chaud.

Dans les souvenirs d’autrui de moi.

Et moi, je marche comme ça par la scène Et à la publique je dit comment suis-je avec la hache. Et ils me regardent. Et l’applaudissement y eut.

Long comme l’enfance de ma fille.

Masovne razglednice iz Bosne

Friday, June 5, 2009 at 1:15am

Guli majka naranču i
Prijeratno se smije.
Mulj se u vodi od mene
Probija u dvorane.

Mongoli su zarobljenicima
Brijali glave i katranom
Obljepljivali. Uvezali
Kamiljom kožom.Za sat

Da kose rastu
Sada unutra.Dlakom se može
Do mozga.

U lutkama na kredencu
Nema maternice.
Kao skupa mišića.

Nema ono ti kao
Skrhan vrtoglavicom pustinje.
Žene kad plaču
Svi carski rezovi zadime
Na izrafalane čahure.
Sve ušuti od međusobna spominjanja.

Les pancarte en masse depuis Bosnie

Friday, June 5, 2009 at 1:15am

La mère épluche l’orange et Elle rit à la manière d’avant guerre. La fange dans l’eau de moi

se raye le chemin dans les salles.

Les Mongole ont aux capturés Rasé de têtes en y leur appliquant Goudron. Puis liaient La peau des chameaux. Dans une heure

Que de poils poussent

Vers l’intérieur. Par les poils on peut

Jusqu’au cerveau.

Dans les poupées

Il n’y a de l’utérus.

En guise d’amas de muscles.

Ce n’a pas comme toi

épuisé par la vertige du désert. Les femmes quand pleurent Toutes opérations césariennes commencent à verser la fumée Sur les cartouches rafalés. Tout se fait taire à cause de mentiones communes.
Repetiranje tišine

Thursday, May 28, 2009 at 12:35am

Zima na goblenu
U bakinoj sobi.
Ode kost ode kost
Kucati pod cvijet.

Užas postupno hladne vode.
Orozi ostave rafale
Na jagodicama.

Buncizmi dječaka u
Rovovima.
Puni ženske kose.

Glinovit.
Takve riječi.
Ispuzale iz matere kao
Iz starog ribnjaka.

Isušen angeo
Obasjan humorom.
Ode cvijet ode cvijet
Zalutati u kost.

Metar bez tebe

Monday, May 25, 2009 at 12:22am

Oči mi se
Kapilare
Kada mi dođe ta slika.

Na psima se vidjelo
Da će kostiju
Biti svuda.

Moja je voda
Primljena za staklo.
Olistavanje se držalo
Za zemlju.

Ruševine i kako im se
Nemar
Uočava u hodu
Akušerski odnosi
Među vodama.

I svaka se
Opisnina odustane
Pred tom slikom:

Kako su ti kako su ti
Velike oči
Rekla je snajperisti.

Répétition du silence

Thursday, May 28, 2009 at 12:35am

L’hiver sur le Gobelin

Dans la chambre de mamie

S’assombrit l’os pas l’os Toquer sous la fleur.

Horreur de l’eau en refroidissement graduel

Les gâchettes laissent de rafales Sur des pulpes.

Délires de garçons dans

Les tranchées

Pleines des cheveux de femmes.

Argileu.

Les mots de la sorte. Grimpés de la mère comme D’un vieil étang.

L’ange séché Ensoleillé par l’humeur. La fleur s’en va la fleur s ‘en va S’égarer dans l’os.

Un Metre sans toi

Monday, May 25, 2009 at 12:22am

Mes yeux à moi se font En capillarité Quand cette image me vient.

Par le chiens on voyait Que des os Vont se trouver partout.

Mon eau S’est accolé au verre. Revêtement de feuille s’est tenu à terre.

Des ruines et comment leur Indolence Aperçoit en marche Les relations d’accouchement Parmi des eaux.

Et chaque Résultat de description s’abstient Devant cette image:

Comment t’as comment t’as Des yeux grands A dit-elle au snipers.
Metar bez mene

Sunday, May 25, 2009 at 12:26am

Obzirnost crkvenog gromobrana
Pri inkviziranju oluje.

Ili još
Njegovanije:
Budhin Juda.

Dinamikom ikone
Nakon više dobrih tišina
Crnine se vrate
U ormar.

Stvari.
Odbijenih kutova.
Kako ih je vidio Maljevič.

Jednostavno premokro za
Ikakve praporce.

I kako akmeistima
Otiču otačeska imena.
I kako mišići trate zemlju.

Trn
Odvojen od ruže
U potrazi za svojim okom.

 Un Metre sans moi

Sunday, May 25, 2009 at 12:26am

La plénitude d’égard du paratonnerre d’église Durant l’inquisition de tonnerre. Ou encore Plus douce: Juda de Budha.

Par la dynamique d’icône Après de plusieurs bons silences Habits de deuils sont remit Dans l’armoire.

Les choses. Aux angles arrachés. Comment les a vu Maljevič.

Simplement de trop humide pour N’importe quels grelots.

Et qu’aux akmeistes Écoulent les noms paternels. Et que les muscles traitent en vain le sol.

L’épine séparé de la rose En quette de son œil.
A što će ti grb,Ćićo?

Monday, May 18, 2009 at 11:56pm

Ta piljevina nakon
Pinokija.
Ja ti pričam:

Skela rijeci prijeti
Vodenicom.
Mrak puže po staklu
Kao u gladnim
Životinjama.

Vodili bi ljubav
Ali nemamo istu
Količinu zemlje.
Odvojenu za nasip.

I hoću da čuješ:
U vodi ribama srce otkucava.
Na zapadu neba
Ruše se kućice.
Počev od prvih aorti

 Et pourquoi t’as un blason, Ćićo?

Monday, May 18, 2009 at 11:56pm

Cette sciure après Pinoccio. Je te raconte:

Le bachot menace la rivière D’un moulin à l’eau. Le noir grimpe sur le verre Comme dans Les animaux aux faim.

On aurait fait l’amoure Mais nous n’avons pas la même Quantité de terre Préparé pour la digue.

Même si je veux que t’entends: Dans l’eau le cœur de poissons bat A l’Occident du ciel Les maisonnette se écroulent à partir de premières aortes.
Znao si za to,Ćićo

Saturday, May16, 2009 at 12:09 am

Trudnici da se uvećava
Količina krvi.
Ispod nule da se
Zadržava
Na angeoskom pojilu.

Blagi trzaj
Retrovizorskog krsta
Izazvan kočenjem.

Toliko vjetra u svemu.
Ili kako se smežurava
Ime majke
Na očevoj ramenoj tetovaži.

I da budu dječaci
Koji jecaju u pisoaru kasarne.

Biti hladne glave.
Biti tercijalno
Nedokopan Polinik.

Biti obezvrijeđena
Rilkeova elegija.
Kao bivša municija.

 T’en savais,Ćićo

Saturday, May16, 2009 at 12:09 am

Que la quantité du sang d’une Femme enceinte s’augmente. Au-dessous du zéro qu’il se

Retient Sur l’abreuvoir d’anges.

Douce coup De la croix du rétroviseur Provoqué par la freinage.

Tellement de vent dans tout Ou comment se ride Le nom de la mère Sur la tatouage sur l’épaule du père.

Et qu’ils soient de garçons Qui sanglotent dans le pissoir de la caserne. Être de la tête froide. Être en tertiaire Polinik inbêché.

Être élégie humiliée de Rilke. Comme la munition ancienne.

Evo slušam. Pričaj, ćićo

Tuesday, May 5, 2009 at 12:34am

Odakle početi:
Hercen je tvrdio da lice
Marijino otkriva saznanje
Da dijete
Nije njezino.

Muzika je
Jedini način da tišina
Ima smisla.
I kada miruje.
Doći će doći zadnja
Osamljenost.

Sve što je mokro
Imat će zajednički ručnik.

Onaj što je hodao
Mjesecom.
Vratio se u lopatu
Zemlje.

Dva orgazma prije
Nezamisliv i crn.
Vidi ti samo te male okice.

Voilà,Ćićo, je prête l’oreille. Raconte

Tuesday, May 5, 2009 at 12:34am

D’où commencer: Hercen a prétendu que le visage De Marie découvre connaissance Que l’enfant N’est pas à elle.

La Musique est Unique manière que le silence A du sens. Même au repos. Il viendra il viendra la dernière Solitude.

Tout ce qu’il est mouillé Aura une serviette commune.

Celui qui est marché Sur la Lune. Est rentrée dans la bêche De terre.

Deux orgasmes avant Inimaginable et noir. Regarde seulement ces petits yeux.

10

Čekaj do ulaza,ćićo

Saturday, May 2, 2009 at 12:15am

Ptica skrleće u
Dinastički amblem.
Razlijeganja među himnama.
Ovako bi pisao:

Pogašena svjetla
Iz uvozne municije.
Kiša i drugi
Stidni dijelovi vode.
Njezina dojka
S mrljom sapuna.

Prekleči
Zavjetrinu iza
Velikog slova.
Veteranska djeca između
Drugih mačića i jezera.

Skineš s kose
Prvu lopatu mrvozne gline.
Kao domaćin koji se vratio.
Gradiš svoj rođendan.

Znao si za to,Ćićo

Saturday, May16, 2009 at 12:09 am

Trudnici da se uvećava
Količina krvi.
Ispod nule da se
Zadržava
Na angeoskom pojilu.

Blagi trzaj
Retrovizorskog krsta
Izazvan kočenjem.

Toliko vjetra u svemu.
Ili kako se smežurava
Ime majke
Na očevoj ramenoj tetovaži.

I da budu dječaci
Koji jecaju u pisoaru kasarne.

Biti hladne glave.
Biti tercijalno
Nedokopan Polinik.

Biti obezvrijeđena
Rilkeova elegija.
Kao bivša municija.

Metar sjene

Tuesday, April 28, 2009 at 12:49am

Ličinke iz počinjanja leptira.
Zovne li te
Vjenčanica zovne li.
Lišavam se sebe
Metodom roja.

Strah koji se od rata
Vuče
Venicama.
Kao s eritrocitima.
Vidi ovako:zemlja se okreće
Da ne kapamo gore.

Pucanj dovrši orla u
Lovcu.

Pazušni miris majki.
Ograđen kao ruska rečenica.

Evo slušam.Pričaj,ćićo

Tuesday, May 5, 2009 at 12:34am

Odakle početi:
Hercen je tvrdio da lice
Marijino otkriva saznanje
Da dijete
Nije njezino.

Muzika je
Jedini način da tišina
Ima smisla.
I kada miruje.
Doći će doći zadnja
Osamljenost.

Sve što je mokro
Imat će zajednički ručnik.

Onaj što je hodao
Mjesecom.
Vratio se u lopatu
Zemlje.

Dva orgazma prije
Nezamisliv i crn.
Vidi ti samo te male okice.
Samo ćeš vidjeti

Friday, April 24, 2009 at 11:37pm

Bog djece
Kojeg je zazivala moja kćer
Kasnivši na školsku priredbu.
Jezik
Uhvaćen s prstima mi
U limfi.

Poput velike rake
Nakon bitke.Sva ta mjesta
Gdje odlaze šumovi.
Koga mesom stvaraš

Načinješ ga nebom.
I vijenac se u prah spušta
Po haljine.
Dud deblja osmrtnicama
Kao kapilari na bedru bludnice.

Danas razumiješ
Da samo potrbuške
Vidiš
Propast stolice.

I da se zato
Monasima ne gnoje
Samodošibane rane.

Pala je noć.
Ništa ne pomaže rečenicama.

Tu n’as rien que voir

Friday, April 24, 2009 at 11:37pm

Dieu d’enfants Dont ma fille avais imploré Étant en retard à un spectacle scolaire. La langue attrapée par les doigts Dans lymphe.

Comme une grande fausse tombale Après la guerre. Tous ces lieux où partent de bruits. Ce que tu crée de la pulpe

Tu l’amorce par le ciel. Et la guirlande descende en poussière Sur la robe. Mûre grossie d’actes de décès Comme les vaisseaux de capillaires sur les hanches de prostituée.

Aujourd’hui tu comprends que couché sur le ventre Tu vois Le débâcle de chaise.

Et que pour cela Aux moines les plaies auto-flagellées ne se suppurèrent pas.

La nuit tombé. Nulle ne sécurise aux phrases.
Venice,venice po riječima

Thursday, April 23, 2009 at 1:41pm

Oči nedavno batinanih ljudi.
Poput svadbenog ponašanja vode.
Životinje s ivice velikih događaja.
Mreže tetiva
Iz okretanja moje majke.

Titraju jarebice
Lovcu na nišanjenjima.
Ikre dok čipkaju
Mjesečinu na vodi.

Smijeh napuštan od istoka.
Ili išibavanje konja
U zamjenu za
Leševe leptira u herbariju.

Kadrovi nadlijetanja crkve
Ili slika starice dok se raskikava.

Dođeš na rat
Kao na čaj u pet.
Baš kako grlu nema sjenke.
Crvenoj bojici muzike

Niti vrtu suda o pustinji.

Petites veines, petites veines par de paroles

Thursday, April 23,2009 at 1:41pm

Les yeux des hommes tout récemment bâtonnés. Comme le comportement nuptial de l’eau. Les animaux de borde de grandes évènements. Vaisseaux de tendons De tournure de ma mère.

Vibrent des perdrix aux chasseurs sur le points à viser. Œufs de poissons pendant qu’elle brodent La claire de la lune sur la surface de l’eau.

La rire abandonné de l’est. Ou la flagellation des chevaux En revanche pour Des cadavres de papillons dans les herbiers.

Les cadres des survoles des églises Ou l’image de vieillarde au moment qu’elle détresse ses cheveux.

On arrive à la guerre comme en five-o’clock-tea. Justement comme si la gorge n’a pas d’ombre. À la couleur rouge de musique.

Ni de jugement au désert.
Ćićina priča o sobi

Monday, April 20, 2009 at 11:54pm

Veliš
Duša je bjelanjak
Dok iscuruje u gnijezdu.
Konačno staklo
Iz priče o napetosti jezera.
Svi čamci pate od kopna.

Imaju takve scene
Na goblenima.
Nebo koje je izbjeglo kišu.
Dođe nam po ptice.

Opožarena strana
Itake.
Imena muzeja na noćnom tramvaju.
Veliš
Postani vjetar
Prije nego on postane opasan
Za svijeće paljene za tebe.

Između svih primoranosti.
Vijorenje gline pod muhama.
Kad ti se pliš naježio.

Le recit de Ćićo au sujet de chambre

Monday, April 20, 2009 at 11:54pm

Tu dis L’âme est le blanc d’œuf quand écoule dans le nid. Le verre dernier Du récit sur la tension de las. Tous les barques souffrent de rivage.

Il existaient de telles scènes sur les gobelins. Le ciel qui a éviter la pluie. Il nous arrive près d’oiseau.

Le côté incendié d’Ithaque. Les noms de Musées sur le tram de nuit. Tu dis Deviens le vent Avant qu’il ne devient pas dangereux Pour les bougies allumées à toi.

Entre de tous priorités. Flottement d’argile sous les mouches. Quand la peluche à toi s’est hérissé.
.Dvije praznine od mene

Friday, April 17, 2009 at 12:38am

Tijela vrabaca nad crkvom.
Vanjska strana očiju
Ili pripreme lova na obrok.
I etida i pištolj

Mogu se repetirati.
Vojni svećenik veže pupak
Novomatere na dajcu.
Jagodice smežurane

Bijelim mokrim vešom.
Raspremao sam
Svoju pjesmu pa je bilo
I šapica i sanskrtskih

Opisnina.Ostaju još
Nakupine straha.Kao u ženama iz
Bosne.Ili u
Bogaljevoj kapi na šanku.

.Deux vides de moi

Friday, April 17, 2009 at 12:38am

Les corps de moineaux au-dessus de l’église. Le côté extérieur des yeux Ou la préparation de la chasse pour le repas. Et l’étude et le pistolet

se peuvent répéter. Le prêtre militaire ficèle nombril de nouvelle-accouchée sur la Deutz. Les pulpes ridés

Par le sous-vêtement blanc mouillé. J’ai démonté Mon Poème et il y avait à part de petites pattes et de descriptions en sanskrit. Il restent encore des amas de peur. Comme en femmes de Bosnie. Ou dans la casquette d’estropié sur le bar.
Sav Cvijetić ovoga svijeta

Tuesday, April 14, 2009 at 12:59am

Nema opisa da stvara
Ikakvu svetkovinu.
Preci na prečici.Ogrnuti
Kao nakon spaljivanja.

Negdje si čitao ili si
Pipao više niti sam ne znaš.
Lutkar koji u mraku
Može uvrtati glave.

Odaje mladih matera
Mirišu na vratne vene.
Psi se oponašaju šutke.
Kao nomadi bez imena za more.

Kada svi umremo
Prva će ustati mama da otvori
Prozore.Zvat će na doručak
A nitko neće ustati.

Niti će iznositi drva za njom.
Čim se vrati ležaju
Presvučena u dugotrajniju
Tridesetgodišnju košulju.

Reći ćeš brate kako je to raj
Biti tolika ranjivost.

Toute Cvijetić1 de ce monde

Tuesday, April 14, 2009 at 12:59am

Il n’existe pas la déscription qui crée N’importe quelle fête. Les ancêtres sur le chemin de traverse. Revêtis Comme après la crémation.

Quelque part t’as lit ou Palpait ni toi seul tu ne sais plus. Montreur de marionnettes qui même dans le noir peut viser de têtes.

Les pièces de jeunes mères Répandent des odeur de veines de cou. Les chiens s’entre-imitent tacitement. Comme des nomades qui n’ont pas le nom pour la mer.

Quand nous tous serons morts Maman va se lèvera en première pour ouvrir de fenêtres. Elle va appeler à manger mais personne ne se lèvera.

Ni porter du bois derrière elle. Dès qu’elle revient au lit changée en la chemise de long durée de Trente ans.

Tu vas dire mon frère comment c’est ce Paradis Être un telle vulnérabilité.
I kako su ti velike oči

Monday, April 13, 2009 at 12:07am

Mlijeku je u sisi mrak.
Imena mostova
Jedu bostan na nasipu
Među tenkistima.

U proljeće
Šume dopiru pticama
Do koljena.Okapine
Iz gaze na urariji.

Ili kako ti to već
Prelazi u naviku.
Gazovi Rajne ili tek
Osušene ikone.

Gradovi srušeniji
Kada se okreneš prema
Jadranu.I evo
Jučer je bila godina od svega.

Et comment t’as de grands yeux

Monday, April 13, 2009 at 12:07am

Il est noir ai lait dans la mamelle. Les noms de ponts Mangent de mêlons sur la digue Parmi de chauffer de chars.

Au printemps Des forêts atteignent Aux genoux des oiseaux. Amas Des gouttes de bandage à l’infirmerie.

Ou comme cela passe en ton habitude. Les gués de Rhin ou les icônes tout à l’heure séchées.

Les ville plus ruinées Quand tu te tourne vers La mer Adriatique. Et voilà Hier faisait une année pleine aux tout.

Dnevnik

Saturday, April 11, 2009 at 12:17am

Otkomadili se napokon
Bivši zanosi.
Zrak udahnut
Za kazati baš te riječi.

Prepoznajem
Uginula razdoblja
Među svojim slovima.
Uhodavano kao
Nestajanje.

Riječima umiru bebe
I posteljice ih dugo bole.
Potom su i šapice
I irvasi otišli mi iz pjesama.

Danas čak i plaše
Jedna drugu
Iznutricama zareza.

Le Journal

Saturday, April 11, 2009 at 12:17am

Anciens enthousiasmes se sont Enfin dépiécés. L’aire aspiré justement pour prononcer ces mots.

Je reconnais Des ères crevées Entre mes lettres. Enchâssement comme La disparition.

Aux parole se meurent de bébés et les placentas leur longtemps font mal. Puis et les petites pattes et les rennes sont parti de mes poèmes.

Aujourd’hui même font la peur l’une à l’autre Par les viscères de virgules.

Darko Cvijetić:Et qu’ils soient de garçons Qui sanglotent dans le pissoir de la caserne.

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Bosanske Rune, Poezija, Poezija u izboru Tomislava Dretara, Prijevodi na francuski, Članci Tagged with , December 29th, 2009 @ 9:53 pm

 

 

Darko Cvijetić,autor

Tomislav Dretar,prevodilac
Ćićin opis pucanja Wednesday, June 17, 2009 at 11:45pm

Vojnik trči u haiku s municijom.
Neorezanog mramora.

Raj stavlja crijep na pidžame.
Još ima i perja
Na izlazu iz sela,
I soka nakon snošaja,
I smijeha
Zapuštanog s istoka.

Kao u mrtvim bakama.
Nečija se bista umata u snijeg

Već mekokosna za dlijeto.
Nevažno kao stomak.

Zarasle, neorezivane rane.

Šutnja u poruci pod
Nastrijeljenim pismonošom.

  Ćićo décrit la fussilladeWednesday, June 17, 2009 at 11:45pm

Le soldat court dans le haïku avec la munition du marbre non-taillé.

Le Paradis met les ardoise sur pyjamas. Encore a aussi de plumes A la sortie du village, Et du jus après le coïte, Et de la rire Négligé de l’est.

Comme en mamies mortes. La buste de quelqu’un s’enroule dans la neige

Déjà douce-osseuses pour le burin. Sans importance comme l’estomac.

Les plaies cicatrisées, non-taillées.

Le mutisme dans le message au dessous Du facteur touché par un tire.
Dokumentiranje finiša Sunday, June 14, 2009 at 12:51am

Splet tetiva
Iz okreta moje majke.

Kao potez koji
Fisher nikada ne bi
Povukao.
Krzno na ideji o
Noževima.Cijedovi soka
Opet će započeti jezero.

Most stoji
Zauvijek odabravši rijeci
Grlo.
Uostalom otoplit će i ovaj
Put.
U tuđem sjećanju na mene.

I hodam tako scenom
I raji velim kako sam sjekirom.
I gledaju me.
I aplauz bude.

Dug kao djetinjstvo moje kćeri.

  Finiche documenté

 

Sunday, June 14, 2009 at 12:51am

 

Plexus de tentons Du virage de ma mère

 

Comme le coup que Fischer ne jamais aurait

Fait. La Fourrure sur l’idée de Couteaux. Égouttures du jus De nouveau vont commencer le lac.

 

Le pont tient Pour toujours en choisissant pour rivière la Gorge. En reste cette fois-ci encore va faire Chaud.

Dans les souvenirs d’autrui de moi.

 

Et moi, je marche comme ça par la scène Et à la publique je dit comment suis-je avec la hache. Et ils me regardent. Et l’applaudissement y eut.

 

Long comme l’enfance de ma fille.

 

 

 
Masovne razglednice iz Bosne Friday, June 5, 2009 at 1:15am

Guli majka naranču i
Prijeratno se smije.
Mulj se u vodi od mene
Probija u dvorane.

Mongoli su zarobljenicima
Brijali glave i katranom
Obljepljivali. Uvezali
Kamiljom kožom.Za sat

Da kose rastu
Sada unutra.Dlakom se može
Do mozga.

U lutkama na kredencu
Nema maternice.
Kao skupa mišića.

Nema ono ti kao
Skrhan vrtoglavicom pustinje.
Žene kad plaču
Svi carski rezovi zadime
Na izrafalane čahure.
Sve ušuti od međusobna spominjanja.

  Les pancarte en masse depuis Bosnie

 

Friday, June 5, 2009 at 1:15am

 

La mère épluche l’orange et Elle rit à la manière d’avant guerre. La fange dans l’eau de moi

se raye le chemin dans les salles.

 

Les Mongole ont aux capturés Rasé de têtes en y leur appliquant Goudron. Puis liaient La peau des chameaux. Dans une heure

 

 

Que de poils poussent

Vers l’intérieur. Par les poils on peut

Jusqu’au cerveau.

 

Dans les poupées

Il n’y a de l’utérus.

En guise d’amas de muscles.

 

Ce n’a pas comme toi

épuisé par la vertige du désert. Les femmes quand pleurent Toutes opérations césariennes commencent à verser la fumée Sur les cartouches rafalés. Tout se fait taire à cause de mentiones communes.

 

 

 

 
Repetiranje tišine Thursday, May 28, 2009 at 12:35am

Zima na goblenu
U bakinoj sobi.
Ode kost ode kost
Kucati pod cvijet.

Užas postupno hladne vode.
Orozi ostave rafale
Na jagodicama.

Buncizmi dječaka u
Rovovima.
Puni ženske kose.

Glinovit.
Takve riječi.
Ispuzale iz matere kao
Iz starog ribnjaka.

Isušen angeo
Obasjan humorom.
Ode cvijet ode cvijet
Zalutati u kost.

Metar bez tebe

Monday, May 25, 2009 at 12:22am

Oči mi se
Kapilare
Kada mi dođe ta slika.

Na psima se vidjelo
Da će kostiju
Biti svuda.

Moja je voda
Primljena za staklo.
Olistavanje se držalo
Za zemlju.

Ruševine i kako im se
Nemar
Uočava u hodu
Akušerski odnosi
Među vodama.

I svaka se
Opisnina odustane
Pred tom slikom:

Kako su ti kako su ti
Velike oči
Rekla je snajperisti.

 Répétition du silence

 

Thursday, May 28, 2009 at 12:35am

 

L’hiver sur le Gobelin

Dans la chambre de mamie

S’assombrit l’os pas l’os Toquer sous la fleur.

 

Horreur de l’eau en refroidissement graduel

Les gâchettes laissent de rafales Sur des pulpes.

 

Délires de garçons dans

Les tranchées

Pleines des cheveux de femmes.

 

Argileu.

Les mots de la sorte. Grimpés de la mère comme D’un vieil étang.

 

L’ange séché Ensoleillé par l’humeur. La fleur s’en va la fleur s ‘en va S’égarer dans l’os.

 

 

 

Un Metre sans toi

Monday, May 25, 2009 at 12:22am

Mes yeux à moi se font En capillarité Quand cette image me vient.

Par le chiens on voyait Que des os Vont se trouver partout.

Mon eau S’est accolé au verre. Revêtement de feuille s’est tenu à terre.

Des ruines et comment leur Indolence Aperçoit en marche Les relations d’accouchement Parmi des eaux.

Et chaque Résultat de description s’abstient Devant cette image:

Comment t’as comment t’as Des yeux grands A dit-elle au snipers.

 

Metar bez mene

Sunday, May 25, 2009 at 12:26am

Obzirnost crkvenog gromobrana
Pri inkviziranju oluje.

Ili još
Njegovanije:
Budhin Juda.

Dinamikom ikone
Nakon više dobrih tišina
Crnine se vrate
U ormar.

Stvari.
Odbijenih kutova.
Kako ih je vidio Maljevič.

Jednostavno premokro za
Ikakve praporce.

I kako akmeistima
Otiču otačeska imena.
I kako mišići trate zemlju.

Trn
Odvojen od ruže
U potrazi za svojim okom.

  Un Metre sans moi

Sunday, May 25, 2009 at 12:26am

La plénitude d’égard du paratonnerre d’église Durant l’inquisition de tonnerre. Ou encore Plus douce: Juda de Budha.

Par la dynamique d’icône Après de plusieurs bons silences Habits de deuils sont remit Dans l’armoire.

Les choses. Aux angles arrachés. Comment les a vu Maljevič.

Simplement de trop humide pour N’importe quels grelots.

Et qu’aux akmeistes Écoulent les noms paternels. Et que les muscles traitent en vain le sol.

L’épine séparé de la rose En quette de son œil.

 
A što će ti grb,Ćićo? Monday, May 18, 2009 at 11:56pm

Ta piljevina nakon
Pinokija.
Ja ti pričam:

Skela rijeci prijeti
Vodenicom.
Mrak puže po staklu
Kao u gladnim
Životinjama.

Vodili bi ljubav
Ali nemamo istu
Količinu zemlje.
Odvojenu za nasip.

I hoću da čuješ:
U vodi ribama srce otkucava.
Na zapadu neba
Ruše se kućice.
Počev od prvih aorti.

  Et pourquoi t’as un blason, Ćićo? Monday, May 18, 2009 at 11:56pm

Cette sciure après Pinoccio. Je te raconte:

Le bachot menace la rivière D’un moulin à l’eau. Le noir grimpe sur le verre Comme dans Les animaux aux faim.

On aurait fait l’amoure Mais nous n’avons pas la même Quantité de terre Préparé pour la digue.

Même si je veux que t’entends: Dans l’eau le cœur de poissons bat A l’Occident du ciel Les maisonnette se écroulent à partir de premières aortes.
Znao si za to,Ćićo Saturday, May16, 2009 at 12:09 am

Trudnici da se uvećava
Količina krvi.
Ispod nule da se
Zadržava
Na angeoskom pojilu.

Blagi trzaj
Retrovizorskog krsta
Izazvan kočenjem.

Toliko vjetra u svemu.
Ili kako se smežurava
Ime majke
Na očevoj ramenoj tetovaži.

I da budu dječaci
Koji jecaju u pisoaru kasarne.

Biti hladne glave.
Biti tercijalno
Nedokopan Polinik.

Biti obezvrijeđena
Rilkeova elegija.
Kao bivša municija.

 T’en savais,Ćićo   Saturday, May16, 2009 at 12:09 am

Que la quantité du sang d’une Femme enceinte s’augmente. Au-dessous du zéro qu’il se               Retient Sur l’abreuvoir d’anges.

 

Douce coup De la croix du rétroviseur Provoqué par la freinage.

 

Tellement de vent dans tout Ou comment se ride Le nom de la mère Sur la tatouage sur l’épaule du père.

 

Et qu’ils soient de garçons Qui sanglotent dans le pissoir de la caserne. Être de la tête froide. Être en tertiaire Polinik inbêché.

 

Être élégie humiliée de Rilke. Comme la munition ancienne.

 

 

 

Arif Ključanin: Blago Hercegovine – poezija

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija u izboru Tomislava Dretara Tagged with , , , , , December 5th, 2009 @ 12:56 am

Arif Ključanin

Blago Hercegovine

mostarDugogodišnje moje skitnje Hercegovinom,

usponi na njene kamene ljepotice s visovima zaljubljenih u nebesa,

traženje mudrosti mehkog poljupca kamena i vode po obalama njenih rijeka,

igre skrivača s ponornicama,

odgonetanje tajni njenih znakova kamenih,

praćenje daha prošlosti po pitomim i sjetnim gradićima

i dugi sati osame po napuštenim gradinama

i nehtijući,

sve mi je plaćeno.

Sve bisage moje duše napete su od bogatih darova;

smiraja njenih krajolika,

okusa njenih krepkih vrela,

ponjava njenih mirisa od opore žalfije,

mističnog timjana i razmetljivog planinskog sunovrata,

svilene marame njenih praskozorja i rumenila sutona.

Ja sada mogu napisati pjesmu:

Ja sam bogat čovjek

i kad me otjeraju i dom mi razore

i kad me mrak tuđeg neba pokrije

i kad oceani podignu brda valova između nas

i kad prijatelje izgubljene uzaludno hoću prepoznati u licima nepoznatim

i kad me neželjeni krajevi i mjesta ko lavina poklope

i kad me raduje kad mora u san ne dođe

i kad oni što žele da mi pomognu nude nesporazum

ja sam bogat čovjek.

U riznici mojih sjećanja još su bisage s blagom Hercegovine

i kad mi tuga ranu otvori ja bisage uzimam

i vidam se blagom njihovim

Glen Innes, Jun 2003.

(Na južnoj polutci zima je sredinom godine, kada cvjetaju kamelije. Opale latice dugo ostaju svježe čineci šarene vijence oko grmova. U mojoj bašči na Glen Innesu, Auckland, sedam je šarenih vijenaca rasuto po travi. Nekad sam ovaj mjesec, kad cvjetaju kamelije, zvao lipanj.)

Darko Cvijetić – Bosansko-hrvatski Paul Celan /Paul Celan Bosno-Croate sur l’horizon

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija, Poezija u izboru Tomislava Dretara, Prijevodi na francuski Tagged with November 30th, 2009 @ 9:46 pm

Darko Cvijetić – Bosansko-hrvatski Paul Celan / Paul Celan bosno-sur Croate L’Horizon

Ćićino ranjavanje
LUN. à 12:48 am

Protepavaju
Lutke u uspavankama.
Ispaljen fazon Život Kao.

SMRT oca nečijeg.
Iza Lavor i Nakana
Da utrošim
Puno konopca u osrednji Stih.

Kad Ode Snjeguljica s princom
Na kraju
Šta bude s patuljcima?
Rekla JE.

Medju zaštićenim
Svjedocima
Lose SE VIJESTI
Odvajaju

Na Bijelo méso i trešnje.
U lončiću

Blessure Cico
LUN. à 12:48 am

Commencent à balbutier

Les poupées en berceuses.
La Vie Tirée en le Façon.

La mort de Père a quelqu’un.
Fr intention arrière un lavoir et l ‘
D’Utiliser
Trop de corde à faire Vers un médiocre.

Quand Blanche neige partie avec le prince

À la fin

Que-Ce qu’il Soit Avec nains de?

À elle dit.

Parmi les témoins Protégés

Les Mauvaises Nouvelles
Séparent

En la viande blanche et de cerises.

Dans une petite tasse.

————————————————– ——————————

Cicin opis tenka
Lundi, Novembre 2, 2009 12:04 A am

Med preostao
Nakon rojevanja dugog.
U brauninge
Uvlači repetirajuća SE
Tišina.

Oh biti plijen
Angelove nestrpljivosti.
Kao haljina CRNA.

Jedući ptica CRVE
Propjeva.I tako.

Salamov je i pred
Umiranje Krio dvopek
Jastukom.Odmaći Pod SE.

Cuti sebe sparine Ne od
Pod Mesom.

Un užasno SE odvaljuje Pero.
S neba djeteta našeg.

————————————————– ——————————

Cico DECRIT Le char
Lundi, Novembre 2, 2009 12:04 A am

Le Reste Miel
Après essaimage longe.
En Brownings
S’infiltre le silence
Répétant.

Ô, d’être la proie
D’impatience d’Ange.

Comme la robe noire.

En mangeant de vers de terre
et L’Oiseau chante.Et Comme ça.
Encore Salamov et juste une
Avant de mourir Caché Le Biscuit
Sous le coussin. S’écarter.

Ne pas entendre soi-même Sous la viande.

Et La Plume terribles se détaché.

Du ciel de notre enfant.

————————————————– ——————————

Maljevič, Kazimir

Vendredi, Octobre 16, 2009 at 2:47 pm

Oficir je sve Zene postrojio
na mlad snijeg.Bijesno je nju
pištolja je izdvojio.Cijev
Lagano uvlačio u nju
Gledajući je u oči.

Kada nestala cijela je cijev,
Povukao je obarač.Nije opalio.
Iz Supe su gledale kako
Jeca pijan klečeći u snijegu.

Je Zemlja zatresla.Granata SE
Jedino raznijela njega.
Ona vec šesnaest godina vuce
Drvenu kutiju gotovo starica.

S kutijom (à Nitko zna NE) umotanu
U maramicu vuce lubanju onoga
Koji joj je uzeo čednost.Isprošen
Kruh danima krije u njegovoj sljepoočnici.

Riječi joj se ucuruju u oči.

Maljevič, Kazimir

Vendredi, Octobre 16, 2009 at 2:47 pm

L’officier Une alignée sur Tous les Femmes
La neige Jeune. Lui l’a furieusement séparée.
Le canon de pistolet Tout Doucement
Il fonçait en elle
Dans la fixation sur les yeux.
Quand le canon est Entré il décroche la gâchette.Raté.

De la cabane elle regardaient
Qu’il sanglote agenouillé sur la neige.

La terre secoue S’est.
La grenade
Ne réduit en pièces que lui.

Déjà Seizième année elle traine
La caisse en boite
Déjà vieillarde presqu’une.

Personne ne sait Qu’en boite
emballé en un foulard, elle traine
La crâne a lui qui la défloré.
Le obtenu la douleur en mendiant
Durant de jours Dans elle cache sa tempe.
Les mots lui coulent dans les yeux.

————————————————– ——————————

Snajperisti kod Godota

Mardi, Octobre 13, 2009 at 10:16 pm

Ne čistim više Cico
Ni perje s Uniforme
Niti bolove u stomaku.

Poludjela baka
Preparira unukine Barbyke
Staklenom vunom.

Zemlja
Nastećkana minama.

Samo drhtanje.
Svevremeno.
Kao volova mošnice
Naježene od ulaska u Jezero.

Zima krznom pršće
Životinje.
Zinem li
Okrečit Cu dječiju Sobu.

Les tireurs d’élite chez Godot
Mardi, Octobre 13, 2009 at 10:16 pm

Je netoie nec plus Cico
NI LA panache S’il y en a sur
L’UNIFORME ni les douleurs à l’estomac.
La mémère affolée
Embaumemet de Barbies de la petite-fille
avec laine en verre.
La terre
orné par des mines en guise de stećak.

Toujours
Tremblement rien que
Comme de couillesla Bourse
hérissé de boeuf à l’Entre-du-Lac.
L’EXPLOSE hiver Par la furrure
d’animaux.
Si J’ouvre la bouche
je peinte la chambre d’enfants.

————————————————– ——————————

Bijesna jesen

Mardi, Septembre 15, 2009 à 10:32 pm

Ledenine
Odustaju
Od stakla.

Sve mrazarije te
S prozora.
Riza Ruzi

Skreće u asonance.
E Pita F za razilaziti.
Pijani Izviđač
Nađen kako recitira

Rimbauda
Nigerijskim unproforcima.

Sterilne EGARD SE
Osjete na i otvrdnu Pijesak.

Vidi Cico.
Dudovi Ce i ove godine
Odgoditi
Pinokia.

L’enragé automne

Mardi, Septembre 15, 2009 à 10:32 pm

Les froidures

S’absitienent
de verres.

Tous Ces givreries
Disparaissent
De la fenêtre.
RIS à Le rose
Devié en assonances.
Le épitaphe d’un E final
Demande E du commencement de divorcer.
Le réalisateur ivre
Trouvé en état de réciter

Rimbaud
Militairs Aux Nigériens.

Les gaz stériles
sebtent Sables A et
se scrutent.

Vois Cico.
Les mûrs vont ET CETTE ANNEE-CI
Différer
Pinocchio.

————————————————– ——————————

Par Thomas Dretart – Publié dans: Celan bosno-croate – Communauté: Poésie en esclave et en français
Ecrire un commentaire 0 – Voir le commentaire – Voir les commentaires – Recommander

VOJKO REBULA:OKNO/ PROZOR/WINDOW/PROZOREC

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija, Poezija u izboru Tomislava Dretara Tagged with , November 14th, 2009 @ 6:43 pm

Vojko Rebula: La fenêtre/Okno/Prozor/Prozorec

prozorOKNO

SLONIM NA OKENSKI POLICI
POGLED SKOZI OKNO
MI ZASTIRAJO
DEŽNE KAPLJE.

SILHUETE MIMOBEŽNIH
LJUDI NA CESTNIH
ULICAH SO BREZOBLIČNE
KOT BI ISKALE LASTNE
PODOBE.

IZ DALJAVE UDARJA URA
V CERKVENEM ZVONIKU
IN OZNANJA ČAS
KI NEIZBEŽNO TEČE
PO SVOJIH UTEČENIH
POTEH.

NE MOREM ZBEŽATI
UTRIPU ČASA KI TEČE
LE MOJE SRCE ČUTI
DA SAM ŠE VEDNO
ZAVIT V KOPRENO
SPOMINOV.

SREČEN SEM
SAJ LEPOTE LJUBEZNI
MI ČAS NE MORE ODVZETI.
LJUBIL BOM VSE
DOKLER MI BO UTRIPALO
MOJE SRCE.

VOJKO REBULA

PROZOR

SLONOVI NA PROZORSKOJ DASCI
GLEDAJU KROZ PROZOR
MASKIRAMO
KIŠNE KAPI.

SILHUETE MIMOBJEŽNIH
LJUDI NA CESTAMA
ULICE SU AMORFNE
KAO DA ĆE TRAŽITI SVOJE
PRILIKE

SLONOVI NA PROZORSKOJ DASCI
GLEDAJU KROZ PROZOR
MASKIRAMO
KIŠNE KAPI.

SILUETE MIMOBEŽNIH
LJUDI NA CESTAMA
ULICE SU AMORFNE
KAO DA ĆE TRAŽITI SVOJE
LIKOVE.

IZ DALJINE LUPA SAT
U CRKVENOM ZVONIKU
I PRIPOVIJEDA VRIJEME
KOJE NEIZBJEŽNO PROLAZI
NJIHOVIM OSNOVANIM
PUTEVIMA.

NE MORAM POBJEĆI
TUĆI VRIJEME KOJE PROLAZI
SAMO MOJE SRCE OSJEĆA
DA SAM JOŠ UVIJEK
OBAVIJEN U VEO
SJEĆANJA.

SRETAN SAM
OD LJEPOTE LJUBAVI
VRIJEME NE MOŽEMO USKRATITI.
LJUBIT ĆU SVE
DOKLE BUDE UDARALO
MOJE SRCE.

Verzija: Goran Vrhunc

WINDOW

I LEANED ON THE WINDOW SILL,
LOOKING THROUGH THE WINDOW,
THE RAINDROPS MASKED MY VIEW.

PEOPLE ON THE STREETS,
THE ROADS ARE AMORPHOUS
AS THEY SEARCH FOR
THEIR OWN IMAGE.

FROM A DISTANCE,
THE CLOCK IS STRIKING
IN THE CHURCH TOWER,
AND ANNOUNCING THE TIME
WHICH INEVITABLY RUNS
BY ITS OWN ESTABLISHED PATHS.

I CAN’T ESCAPE
FROM THE BEATING OF TIME
WHICH PASSES BY,
ONLY MY HEART FEELS
THAT I AM STILL
WRAPPED IN A WEB OF MEMORIES.

TRANSLATION : VALERIJA M. JOSEPH

PROZOREC

STOJAM PRED PROZORSKIOT BREG,
SO ZAMISLEN POGLED
GI SOKRIVAM
DOZDOVNITE KAPKI…

SILUETI BEZNACAJNI,
LUGJE NA PATOT,
ULICI BEZOBLICNI
KAKO DA GO BARAAT
SVOJOT LIK.

VO DALECINATA UDAROT NA
CRKVENOTO ZVONO
GO ODMERUVA VREMETO
KOE NEIZBEZNO PROAGJA
PO NEKOI SVOI PATISTA.

NE MOZAM DA POBEGNAM
NIZ VREMETO KOE MINUVA,
SAMO MOETO S…RCE
CUVSTVUVA DEKA SUM
ZASEKOGAS OBVITKAN
VO PREVEZOT
NA SEKJAVANJETO…

SREKEN SUM OD
NEBESNATA LJUBOV,
VREMETO NE ZAPIRA…
KE LJUBAM SEKOGAS
SE DODEKA CUKA
MOETO SRCE.

VERZIJA : JULIJANA MARINKOVIK

Darko Cvijetić: Masovne razglednice iz Bosne – poezija

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Knjige, Poezija, Poezija u izboru Tomislava Dretara Tagged with , November 14th, 2009 @ 4:09 pm
Darko Cvijetić Zapamtite ovo ime – DARKO CVIJETIĆ. NJEGOVO DJELO KOJE IMAM ČAST PROMOVIRATI – Jedna je od najčudesnijih ratnih – anti-ratnih knjiga pjesama ikada napisana u hrvatskoj književnosti. Nesretan sam zbog izvora njene inspiracije – RATA, ali sam sretan što sam ju uveo u povijest hrvatske književnosti.

darko_cvijeticNeka se stide svi oni hrvatski izdavači koji znaju za nju, poput Čegeca, ali su ju prešutjeli, nisu imali vremena ni odgovoriti na ponudu za objavljivanje. Povijest se ponavlja. Oni koju su hrpimice ulijetali u boj sa starom književnošću kad su se etablirali, pozasjedali u uredničke fotolje, zauzeli mjesta u ministarstvima i katedrama, zatvaraju vrata novom valu književne evolucije.

Dakle, njih čeka ista sudbina, njih će pomesti novi evolutivni val. Ova knjiga će izići u svijet, neće joj puta presjeći ni jedan od današnjih moćnika. Ova knjiga je već na putu u francuski jezik. Francuski lecteur koji ju je čitao već joj predviđa lijepu sudbinu.XX

Ćićino ranjavanje

Mon at 12:48am

Protepavaju
Lutke u uspavankama.
Život ispaljen kao fazon.

Smrt nečijeg oca.
Iza lavor i nakana
Da utrošim
Puno konopca u osrednji stih.

Kad Snjeguljica ode s princom
Na kraju
Šta bude s patuljcima?
Rekla je.

Među zaštićenim
Svjedocima
Loše se vijesti
Odvajaju

Na bijelo meso i trešnje.
U lončiću.

—

Ćićin opis tenka

Monday, November 2, 2009 at 12:04am

Med preostao
Nakon dugog rojevanja.
U brauninge
Uvlači se repetirajuća
Tišina.

Oh biti plijen
Angelove nestrpljivosti.
Kao crna haljina.

Jedući crve ptica
Propjeva.I tako.

Šalamov je i pred
Umiranje krio dvopek
Pod jastukom.Odmaći se.
Ne čuti sebe od sparine
Pod mesom.

A užasno se odvaljuje pero.
S neba našeg djeteta.

Maljevič,Kazimir

Friday, October 16, 2009 at 2:47pm

Oficir je sve žene postrojio na mlad snijeg.
Bijesno je nju izdvojio.Cijev pištolja je
Lagano uvlačio u nju
Gledajući je u oči.

Kada je cijela cijev nestala
Povukao je obarač.Nije opalio.
Iz šupe su gledale kako
Jeca pijan klečeći u snijegu.

Zemlja se zatresla.Granata je
Jedino njega raznijela.
Ona već šesnaest godina vuče
Drvenu kutiju gotovo starica.

S kutijom (to nitko ne zna) umotanu
U maramicu vuče lubanju onoga
Koji joj je uzeo čednost.Isprošen
Kruh danima krije u njegovoj sljepoočnici.

Riječi joj se ucuruju u oči.

Snajperisti kod Godota

Tuesday, October 13, 2009 at 10:16pm

Ne čistim više ćićo
Ni perje s uniforme
Niti bolove u stomaku.

Poludjela baka
Preparira unukine Barbyke
Staklenom vunom.

Zemlja
Nastećkana minama.

Samo drhtanje.
Svevremeno.
Kao mošnice volova
Naježene od ulaska u jezero.

Zima pršće krznom
Životinje.
Zinem li
Okrečit ću dječiju sobu.

Bijesna jesen

Tuesday, September 15, 2009 at 10:32pm

Ledenine
Odustaju
Od stakla.

Sve te mrazarije
S prozora.
Riža ruži

Skrleće u asonance.
E pita F za razilaziti.
Pijani izviđač
Nađen kako recirira

Rimbauda
Nigerijskim unproforcima.

Sterilne se gaze
Osjete na pijesak i otvrdnu.

Vidi ćićo.
Dudovi će i ove godine
Odgoditi
Pinokia.

Daytonia.Sveti Juraji

Monday, September 7, 2009 at 11:37pm

Dvorjani se
Došaptavaju uz ogradu groblja:
Orao orlića uči
Civiliti.

Scene ljubavi kod
Čehova
Odlaze na pogrešne scene.
U kriva kazališta.

Kao ona kuća u sisi.
Sva u perju
I u mraku.

Jabuke pregriju sobu.
Tako i
Žumance,krunište ili dudovi.
Vunasti i
Zastrašujući.

Zar ti nisam rekla.
Na kostima se odmah vidjelo
Da će psi biti svuda.

Daytonia,Rosh Hashana

Thursday, September 3, 2009 at 12:03am

Strah uđe u mjesto u meni
Šparano za puno tame.
Zvonce koje nosi

Čarobnica
U bokoru bakine smrti.
Pljuvačka

Položi ljuske natrag
U imena.Mina
Sada samo rasvjeta
Kojoj je svejedno.

Na iskopini sebe
Posadi maslačak i naudi vjetru.

Orao po orao
Preoranica.
Otiču li slova u zraku?
Trebalo je da napustim pidžamu.

Djeca se ne mole bogu
Da ga ne bi ozlijedila.
Prstokršjem.

Daytonia.Ramazan

Monday, August 31, 2009 at 10:04pm

Uđe mu ujutro u pluća rak
Kao mater
U hladnu sobu.
Opet nečija Velika Gospa.
Djeca nagazuju mine
Strah se

U srnama promijenio.
Sve od bronce
Samo se odvajava.

Lubjanski bijesan
Angel i
Carević Aleksej
Sekundicu pred strijeljanje.

Na staloženo polje
Dolazi površina za borce.
Rujan i noć.

Čak i kad se
Dobrim vrtlarima poveća
Napokon zarada.

Frend iz osnovne. Druge nacije

Saturday, August 8, 2009 at 12:18am

Lješkare škare divljač
U goblenu.

Obrušaj vode na jedan
Dan
Jedini na svijetu.
Svršio nam rat ko ljetina.
I ovozima.

Rečenice kao štenci
U pšenici.
Propadaju nogama.
I lovci.Mirni i sabrani.

Zlato se okarati
U takvu dob.
Hodamo plavi od međusobna
Hlada.I čučimo.

Tako Bog.
Nakon samoubojstva djeteta.

Legionarska,ćićo

Tuesday, August 4, 2009 at 11:51pm

Ili haljine
U kojima na tržnicu idu
Starice
Odmah iza smrti.

Sloj bronce na mišiću.
Rasprsnut
Kao dječak granatom.
Sa stolnjaka se mrvice pomjere.

Čipka cvrči pod upaljačem.
Vino se prešaptava
Iz čokota.Užasnut do dna

Voćnjaka
Plakao bi jer te više
Ne sluša drob pod srcem.

U sjenkama
Rashlađenoj djetelini
Angeo
Brije pazuho pod krilom.

U zjenici
Djecoubojice
Konjak rasprema čarapice.

O pasjim sinovima, Borise Davidoviču

Monday, August 3, 2009 at 12:18am

Sva zapravo tminost.
Za opis onoga
Tko se umiva u lavoru meda.

Prvo je njoj kazao
Kako ima duboke oči.
Kasnije se nama kleo

Da su mu to
Najdublje
Izvađene oči.

Zarastanje snajperiste

Sunday, July 12, 2009 at 9:10pm

Pucanj izmrvljen u zrno
I umotan u plućnu maramicu.

Vene se suše na vuni
I kreče slikama rodbine.

I u ćićinoj sobi
Oba su svijeta sledljivija.
Ideje seoskih trudnica
O medama koji govore.

Lavlja gubica
Tek izašla iz grča u grnču.
Pa vjeverica

Oduspravljana
Rukama moje kćeri.

Potezne imenice
Rasprskane po bivšim rečenicama.
Tako se zidovi troše
Tkivom freskodjelje.

I dobro je samo
Uzvišici
Dok prestaje ptice.

Odrastanje snajperiste

Monday, June 29, 2009 at 10:38pm

Klikeru se promijenili
Kažiprsti dječaka.
Curi samostanu
Od sparine freska.

Od pregustih angela.

I u ćićinoj priči
Ona je gola.

Irvas u snijegu
Boje leukemična plemića.

Mustrica s nošnje
Primjenjena na noćnom nebu.
I porer pored nje.

Rizling
U čaši očekuje vinograd.
Vidiš jarane:

Osjećanje puške
Kojom će kralj u zoru
Pogoditi jelena.

Kuća gori u ratu

Saturday, June 20, 2009 at 12:45am

Dimom napraporena noć.
Znoj s grimase ili tele na propuhu štale.

Sve mete u danima
Sušenja
Dohvate pustinju.

Spomenici se
Premaketiraju u stidu.

Soli snajka svinji zakoljak.
Gestama
Napeta batlera.

Bivši tenkisti kao grčki pastiri
Sada paze na tužaljke.

Ista žeđ
Na svaki put drukčiju vodu.
Dok oceanjuje.

Obala
Naorena imenom mosta.
Izronjen novčić na stratištu.

Ćićin opis pucanja

Wednesday, June 17, 2009 at 11:45pm

Vojnik trči u haiku s municijom.
Neorezanog mramora.

Raj stavlja crijep na pidžame.
Još ima i perja
Na izlazu iz sela,
I soka nakon snošaja,
I smijeha
Zapuštanog s istoka.

Kao u mrtvim bakama.
Nečija se bista umata u snijeg

Već mekokosna za dlijeto.
Nevažno kao stomak.

Zarasle, neorezivane rane.

Šutnja u poruci pod
Nastrijeljenim pismonošom.

Dokumentiranje finiša

Sunday, June 14, 2009 at 12:51am

Splet tetiva
Iz okreta moje majke.

Kao potez koji
Fisher nikada ne bi
Povukao.
Krzno na ideji o
Noževima.Cijedovi soka
Opet će započeti jezero.

Most stoji
Zauvijek odabravši rijeci
Grlo.
Uostalom otoplit će i ovaj
Put.
U tuđem sjećanju na mene.

I hodam tako scenom
I raji velim kako sam sjekirom.
I gledaju me.
I aplauz bude.

Dug kao djetinjstvo moje kćeri.

Masovne razglednice iz Bosne

Friday, June 5, 2009 at 1:15am

Guli majka naranču i
Prijeratno se smije.
Mulj se u vodi od mene
Probija u dvorane.

Mongoli su zarobljenicima
Brijali glave i katranom
Obljepljivali. Uvezali
Kamiljom kožom.Za sat

Dva kose raste
Sada unutra.Dlakom se može
Do mozga.

U lutkama na kredencu
Nema maternice.
Kao skupa mišića.

Nema ono ti kao
Skrhan vrtoglavicom pustinje.
Žene kad plaču
Svi carski rezovi zadime
Na izrafalane čahure.
Sve ušuti od međusobna pominjanja.

Repetiranje tišine

Thursday, May 28, 2009 at 12:35am

Zima na goblenu
U bakinoj sobi.
Ode kost ode kost
Kucati pod cvijet.

Užas postupno hladne vode.
Orozi ostave rafale
Na jagodicama.

Buncizmi dječaka u
Rovovima.
Puni ženske kose.

Glinovit.
Takve riječi.
Ispuzale iz matere kao
Iz starog ribnjaka.

Isušen angeo
Obasjan humorom.
Ode cvijet ode cvijet
Zalutati u kost.

Metar bez tebe

Monday, May 25, 2009 at 12:22am

Oči mi se
Kapilare
Kada mi dođe ta slika.

Na psima se vidjelo
Da će kostiju
Biti svuda.

Moja je voda
Primljena za staklo.
Olistavanje se držalo
Za zemlju.

Ruševine i kako im se
Nemar
Uočava u hodu.
Akušerski odnosi
Među vodama.

I svaka se
Opisnina odustane
Pred tom slikom:

Kako su ti kako su ti
Velike oči
Rekla je snajperisti.

Metar bez mene

Sunday, May 24, 2009 at 12:26am

Obzirnost crkvenog gromobrana
Pri inkviziranju oluje.

Ili još
Njegovanije:
Budhin Juda.

Dinamikom ikone
Nakon više dobrih tišina
Crnine se vrate
U ormar.

Stvari.
Odbijenih kutova.
Kako ih je vidio Maljevič.

Jednostavno premokro za
Ikakve praporce.

I kako akmeistima
Otiču otačeska imena.
I kako mišići trate zemlju.

Trn
Odvojen od ruže
U potrazi za svojim okom.

A što će ti grb,ćićo?

Monday, May 18, 2009 at 11:56pm

Ta piljevina nakon
Pinokija.
Ja ti pričam:

Skela rijeci prijeti
Vodenicom.
Mrak puže po staklu
Kao u gladnim
Životinjama.

Vodili bi ljubav
Ali nemamo istu
Količinu zemlje.
Odvojenu za nasip.

I hoću da čuješ:
U vodi ribama srce otkucava.
Na zapadu neba
Ruše se kućice.
Počev od prvih aorti.

Znao si za to,ćićo

Saturday, May 16, 2009 at 12:09am

Trudnici da se uvećava
Količina krvi.
Ispod nule da se
Zadržava
Na angeoskom pojilu.

Blagi trzaj
Retrovizorskog krsta
Izazvan kočenjem.

Toliko vjetra u svemu.
Ili kako se smežurava
Ime majke
Na očevoj ramenoj tetovaži.

I da budu dječaci
Koji jecaju u pisoaru kasarne.

Biti hladne glave.
Biti tercijalno
Nedokopan Polinik.

Biti obezvrijeđena
Rilkeova elegija.
Kao bivša municija.

Evo slušam.Pričaj,ćićo

Tuesday, May 5, 2009 at 12:34am

Odakle početi:
Hercen je tvrdio da lice
Marijino otkriva saznanje
Da dijete
Nije njezino.

Muzika je
Jedini način da tišina
Ima smisla.
I kada miruje.
Doći će doći zadnja
Osamljenost.

Sve što je mokro
Imat će zajednički ručnik.

Onaj što je hodao
Mjesecom.
Vratio se u lopatu
Zemlje.

Dva orgazma prije
Nezamisliv i crn.
Vidi ti samo te male okice.

Čekaj do ulaza,ćićo

Saturday, May 2, 2009 at 12:15am

Ptica skrleće u
Dinastički amblem.
Razlijeganja među himnama.
Ovako bi pisao:

Pogašena svjetla
Iz uvozne municije.
Kiša i drugi
Stidni dijelovi vode.
Njezina dojka
S mrljom sapuna.

Prekleči
Zavjetrinu iza
Velikog slova.
Veteranska djeca između
Drugih mačića i jezera.

Skineš s kose
Prvu lopatu mrvozne gline.
Kao domaćin koji se vratio.
Gradiš svoj rođendan.

Metar sjene

Tuesday, April 28, 2009 at 12:49am

Ličinke iz počinjanja leptira.
Zovne li te
Vjenčanica zovne li.
Lišavam se sebe
Metodom roja.

Strah koji se od rata
Vuče
Venicama.
Kao s eritrocitima.
Vidi ovako:zemlja se okreće
Da ne kapamo gore.

Pucanj dovrši orla u
Lovcu.

Pazušni miris majki.
Ograđen kao ruska rečenica.

Samo ćeš vidjeti

Friday, April 24, 2009 at 11:37pm

Bog djece
Kojeg je zazivala moja kćer
Kasnivši na školsku priredbu.
Jezik
Uhvaćen s prstima mi
U limfi.

Poput velike rake
Nakon bitke.Sva ta mjesta
Gdje odlaze šumovi.
Koga mesom stvaraš

Načinješ ga nebom.
I vijenac se u prah spušta
Po haljine.
Dud deblja osmrtnicama
Kao kapilari na bedru bludnice.

Danas razumiješ
Da samo potrbuške
Vidiš
Propast stolice.

I da se zato
Monasima ne gnoje
Samodošibane rane.

Pala je noć.
Ništa ne pomaže rečenicama.

Venice,venice po riječima

Thursday, April 23, 2009 at 1:41pm

Oči nedavno batinanih ljudi.
Poput svadbenog ponašanja vode.
Životinje s ivice velikih događaja.
Mreže tetiva
Iz okretanja moje majke.

Titraju jarebice
Lovcu na nišanjenjima.
Ikre dok čipkaju
Mjesečinu na vodi.

Smijeh napuštan od istoka.
Ili išibavanje konja
U zamjenu za
Leševe leptira u herbariju.

Kadrovi nadlijetanja crkve
Ili slika starice dok se raskikava.

Dođeš na rat
Kao na čaj u pet.
Baš kako grlu nema sjenke.
Crvenoj bojici muzike

Niti vrtu suda o pustinji.

Ćićina priča o sobi

Monday, April 20, 2009 at 11:54pm

Veliš
Duša je bjelanjak
Dok iscuruje u gnijezdu.
Konačno staklo
Iz priče o napetosti jezera.
Svi čamci pate od kopna.

Imaju takve scene
Na goblenima.
Nebo koje je izbjeglo kišu.
Dođe nam po ptice.

Opožarena strana
Itake.
Imena muzeja na noćnom tramvaju.
Veliš
Postani vjetar
Prije nego on postane opasan
Za svijeće paljene za tebe.

Između svih primoranosti.
Vijorenje gline pod muhama.
Kad ti se pliš naježio.

Dvije praznine od mene

Friday, April 17, 2009 at 12:38am

Tijela vrabaca nad crkvom.
Vanjska strana očiju
Ili pripreme lova na obrok.
I etida i pištolj

Mogu se repetirati.
Vojni svećenik veže pupak
Novomatere na dajcu.
Jagodice smežurane

Bijelim mokrim vešom.
Raspremao sam
Svoju pjesmu pa je bilo
I šapica i sanskrtskih

Opisnina.Ostaju još
Nakupine straha.Kao u ženama iz
Bosne.Ili u
Bogaljevoj kapi na šanku.

Sav Cvijetić ovoga svijeta

Tuesday, April 14, 2009 at 12:59am

Nema opisa da stvara
Ikakvu svetkovinu.
Preci na prečici.Ogrnuti
Kao nakon spaljivanja.

Negdje si čitao ili si
Pipao više niti sam ne znaš.
Lutkar koji u mraku
Može uvrtati glave.

Odaje mladih matera
Mirišu na vratne vene.
Psi se oponašaju šutke.
Kao nomadi bez imena za more.

Kada svi umremo
Prva će ustati mama da otvori
Prozore.Zvat će na doručak
A nitko neće ustati.

Niti će iznositi drva za njom.
Čim se vrati ležaju
Presvučena u dugotrajniju
Tridesetgodišnju košulju.

Reći ćeš brate kako je to raj
Biti tolika ranjivost.

I kako su ti velike oči

Monday, April 13, 2009 at 12:07am

Mlijeku je u sisi mrak.
Imena mostova
Jedu bostan na nasipu
Među tenkistima.

U proljeće
Šume dopiru pticama
Do koljena.Okapine
Iz gaze na urariji.

Ili kako ti to već
Prelazi u naviku.
Gazovi Rajne ili tek
Osušene ikone.

Gradovi srušeniji
Kada se okreneš prema
Jadranu.I evo
Jučer je bila godina od svega.

Dnevnik

Saturday, April 11, 2009 at 12:17am

Otkomadili se napokon
Bivši zanosi.
Zrak udahnut
Za kazati baš te riječi.

Prepoznajem
Uginula razdoblja
Među svojim slovima.
Uhodavano kao
Nestajanje.

Riječima umiru bebe
I posteljice ih dugo bole.
Potom su i šapice
I irvasi otišli mi iz pjesama.

Danas čak i plaše
Jedna drugu
Iznutricama zareza.

Lozinke,webovi,haikui

Friday, April 10, 2009 at 4:32pm

Tetrijeb tenk Tetovo
Kozara kamen Karlovac
Mostar more Moskva

Kos kostur Kosovo
Ban bostan Bosnia
Blues kosa Wietkong

Mraz nož Filoktet
Vijek vrijeme Vojska
Tikrit tišina Tarkovski

Mandeljštam krčag Majstor
Posao češljanje leševi
Košare crvenjenje jagode

Crvenjenje crvi šavovi…

Samo do pola,Cvijeta

Thursday, April 9, 2009 at 12:13am

Sada je svejedno.
Mrlje na podu pučke kuhinje.
Ili praporak
Na šamanskom tirzosu.

Počneš
Zapuštati rukopisanje.
Pod tušem shvatiš
Da su ti i testisi sijedi.

Grč nečije donje usne
U publici.
Neprecizan i mokar kao
Zadnji Dan republike.

U limfovode
Više ne zalazi sumnja.
I sve više o nebu mislim
Praznoruk i u pidžami.

Kafkanje u mjestu

Sunday, April 5, 2009 at 11:42pm

Priča sastavljana
Od riječi od kojih se ne živi.
Kao kosa
Snajperistove kćeri
Na idealnom vjetru.

Vojska u
Razmijenjenim vrtovima.
Proljeće
Ili žurba zvijeri
Da se premramori u fontani.
Mastim krilca
Rasuđujem vene.

Sveci i sisavci
Nepotrebno vrući.
Kao kiša u njihovoj zastavi.

Pilatnina

Wednesday, April 1, 2009 at 6:58pm

Konji se linorezuju i stabla
Cure u hladovinu.
Nečije vrijeme prelazi u mene
I ispuzava na prozor.
Sklonost
Ratnih udovica da se
Razmeću sisama.

Danas napokon učim
Zviždati
Sklopljenih očiju.
Kao pred snošaj ili plakanje.
Jaja se zaokružuju u pticama.

Psi uz graničare civiljuju.
U masovnim grobnicama
Klupe su sve praznije.

Kao mrtav kut kao partizanska bista
Kao nokti.

Stigli,ćićo

Monday, March 30, 2009 at 12:35pm

Na staloženom ulazu
Mramore se lavlje gubice.
Žito
Neozljeđeno od
Svakodnevne izdaje.

Bronca se zavajava prstima.
Pucanj
Odlazi biti glazbeni
Period municije.
Anđelu se rašiva šinjel
Od pijeska.

Između leptira i tenka
Gmizaju gusjenice.
Ideje o voću
Farbaju stabla do koljena.

Sjenkom možeš
S mača skinuti podne.

Ako zavoliš sunce za vratom.

Indijansko ime Jude

Wednesday, March 25, 2009 at 12:43am

Ruka majke
Izvučena iz obezglavljene kokoši.
Darko danas
Sakuplja ugljenisane
Ratne pokliče.
Mlad rukopis
Dignut na kub tinte.

I kako u
Norveškoj za jake zime
Griju zemlju da kopaju grobove.
Pogodak i cilj
Ne zbivaju se isti dan.
Biti zlatnik
Ušuškan u plućnoj maramici.

Na ivicama ptice
Nema nikakvih vena.
Ili vatre.

Ideš li ćićo?

Monday, March 23, 2009 at 1:44am

I ti se događaš zemljom nekim
Slikama.
Tužaljke tenkista
Poleglih u ovlaženu
Djetelinu.
Sva znanja o pauzi
Lijevaju s kišom.

Šansa sam ti u prostoru
A ti si zauzet
Svojom visinom.
Ti bi da više dišeš.
U meni
Sve više se crni od nikoga.

I još samo ja
Mislim da sam pismonoša.
Kojeg će lovci zauvijek
Promašiti.

Rani Chaplin

Sunday, March 22, 2009 at 1:55am

Kao njive koje su
Tapacirale rovove.
Bogotražiteljeva leđa.
Bluzer zauzet
Uništavanjem svoje forme.

Pokloni me
Mojem lovu za nož.
Jedva smo se iz majke
Probili
Od vode.
Ikebana s koje se napokon
Odvoji
Sasušena trešnjeva latica.

U žensku stranu tišine.
Gdje
Kćerkina babaroga
Umire gola i sama.

Pojilo.Lijevokril angel

Friday, March 20, 2009 at 12:24am

Škaraju li se škaraju
Makaze
O nečijim ružama.
Gine kralj kraljica
Matovi topovima
Odlaze
Rubom table.

Tako je zidu
Kada je moj dida
Ostavljao šinjel.
Rekoh
Tamo sam upoznao
Cvrčka
Vaspitanog na
Stradivariju.
Ručali smo crno pile.

Ili evo:
Vruć pepeo s njezine cigarete.
Otrešen mi u pupak.

Ometanje mete

Thursday, March 19, 2009 at 12:45am

Muzejsko oružje
Odšiveno s neba visi
Među crkvama.
Većina se osmijeha rasipa u
Mišiće.

U opisu pješadije pod fenjerom
Nazire se neispaljivost
Metka.Kao u ljudi
Koji odluče da su nekada
Patili.
Nota rastvarana na
Pauze.

Žalosne vrbe
Do kukova u vodi
S pogledom ka obali.

Otvaranje vatre

Saturday, March 14, 2009 at 12:36am

Starac umire.
Od zvijezda ne vidi
Veliki Medvjed.

Dijete samo spava

Friday, March 13, 2009 at 1:24am

Kad ti kao mlad poručnik
U kuću dođe prirodna smrt.
S hebrejskog
Stvari se same prevode.
Mašnice od straha
Iz žmirenja male djece.

Zapanjen svojim ishodom
Mislit ćeš da si otišao.
Kao klikeru kažiprsti dječaka.
Sada
Raskopčana sjena
Oblači materinu košulju.
Još samo ne možeš shvatiti
Da te otpočetka nema.

Rafalski razmak među mecima.
Kiša i drugi stidni dijelovi neba.
Način kojim
Nas opisujem.Sva ta
Agrarna pitanja angela.

Ponovimo.Tako.Ukočimo se

Monday, March 9, 2009 at 1:21am

Ti bi da kao ribe
Za svoje mrtve vjeruješ
Da idu na suho.
Ti bi da onemogućiš muziku
Kao
Vate iz ušiju staraca.
Ti bi da se dogodilo samo
Ono što se dogodilo.
Jesi li mač

Koji je Tomaž Šalamun kupio
Za vrijeme Jugoslavije u
Jeruzalemu?
U krletkama opet miriše
Na oznojena pazuha
Slobodnog.
Osim toga taj raspon:

Dok smo vješali Saddama
Isus je samo sjedio
Čak nije ni kapuljaču nosio.

Nekromanser

Saturday, February 28, 2009 at 12:34am

Svici kao u keceljama sa sveca.
Još ona kombajnira
Butinama sav lan u haljini.
Stara akušerka
S prstima
Kvašenim po prašini.

Rekoh.
Nešto poput-
Ostarjeli Pinokio hrama s
Đepetova groba.
Krvotok preostao od neuspjela
Haikua.
Sparene čizme angela
Izuvenog pred džamijom.

Prati li te itko?Jesi li mu šapice?
Jesi li mu znoj?
Ili si i ti insekt
Koji sakuplja mrtve dječake u teglice?

Psi kod Tarkovskog

Wednesday, February 25, 2009 at 10:11pm

Pile moje u šarenom jajetu
Od mesa
Kucni uskrs kucni uskrs
Ljuskicama lijesa

Pile moje pile
Moje iscuri žumanjce s mesa
Da ti krilom da ti perjem
Nasolim nebesa.

DOSAĐIVANJE VRTA

Friday, February 20, 2009 at 11:50pm

Kada god je trebalo
Samo ja to nisam znao
Svakoga proljeća kao danas

Grob moj je cvjetao bez mene.
Čuvao grudu i spremao je
Isušivao i vlažio dovodio male

Hranitelje da uginu na njemu za
Mene s jeseni lišće mrvio i
Snjegovima mito uzimao u

Malo vode s Baltika.Pazio da ne
Priledi preveć za lopatu.
Čuvao se od potopa kada

Jednom dođem da ni nebu
Prigovoriti ne mogu za kvalitetu
I običnost zemlje s koje sam.

Ipak
Nikada mu ne idem
Nego trčim.

Leukocit. Hrvatskosrpski

Wednesday, February 18, 2009 at 11:55pm

Vješanje je ideja
Konopa o vertikali.
Počeo sam obilježavati dane
Zvončićima.
S meda kaplju ideje o pčelama.
Nemoš ćićo vjerovat.

Starčevo zviždanje
Himne krišom.
Veteranova žena
Dok masturbira u kadi.
Jedan cvrčak vaspitan na
Stradivariju.Dječačko lice
S greškom.
Razvijenim tijelom tako vijori
Vijori glina.
Matovi preznojavaju topove.

Lišeni svakog kreča.
Raskrečeni zidovi.

Radirung za Paula Kleea

Saturday, February 14, 2009 at 12:06am

Krletka se osipa perjem.
Od Osipa Mandeljštam.
Do gola razodjenut
Očev voćnjak.
Voda se nema čime vući
Po tvojoj haljini.

Šumska pominjanja
U nečijem haikuu.
Oskudno se i
Knežev vranac pomiče.
Na
Prorocima se
Izlizuju trokuti.
Priča nema od čega početi.
Starenje pasa na
Plemićkim fotografijama.
Pehar vode koje danima nije bilo
Ili objašnjenje
Da se odatle vidi crkva.

Cijeli taj osmijeh od srca.
Ka glavi.

TOČKA ORG

Tuesday, February 10, 2009 at 12:18am

Snijeg se sa djece posprema
Kao stol
Materinom rukom.
Barut čahure uči tamjanu
Zrno po zrno.
Ime snosi meso tetovaži.

Ili ovako.
Pepeo s njezine cigarete
Još vreo mi u pupku.
Niti puno godina kasnije
Kamilo Emericki
Neće se pojaviti.
Facebook bi imao smisla
Samo kao zbirka naših
Promašaja.Rekla je.
Pa hulja pa hulja
Pahulja
Pa snijeg.

KADA SAM GLUMIO RASKOLJNIKOVA U POZORIŠTU PRIJEDOR

Saturday, February 7, 2009 at 11:50pm

Rastu mi sijede obrve.
To da je angeo nekada tako
Skidao viškove bjeline s krila.
Više iza kuće nemam ušparanih
Proročanstava.
Jednom sam i s puškom
Prošao
Ispod ovoga prozora.

Vrijeme dolazi
Da se šćućurim u kavez
U ptici.
Umrla starčad
Još ovdašnje zabrinuta za
Nebo.Na fetusima
Opet prsti zanoktavaju.
Koliko svejednosti.
Muha se mogla čuti u meni.

DVANAESTOINČNI SINGL

Friday, February 6, 2009 at 12:50am

Moj školski iz čaršije.
Koji je zbog dometa Facebooka
Zaboravio minobacače.
Glina uvijek vijori tijelom.
Kaže mi
Plakar s košuljama.Kao i
Trbušna maramica angela.
Prenoćenost
U majici samoubojice.

Subotnji sastanak treće čete
Veterana
U soliteru.Užas snajperiste
Skrhanog dioptrijom.
Major s ušteđevinom
Za infuziju.
Uskoro će postati strašno
Što su i vrapci ovdje zauvijek.
U gospodskim
Razgovorima nestanu zadnji
Osmjesi na mišićima.

Zapravo
Jesi li ti čist Browning
I jesam li ja posve spremno sljepoočje?

IRWIN:BOSNIA

Thursday, February 5, 2009 at 12:39am

Sinove prve zguljene jagodice
Na prstima.Još orošene
Od očeva rafala.
Sada tek sve postaje dovoljno
Udaljeno.Možeš reći
Pokloni me mojem lovu za nož.
Riječ dijete
Sasvim se oporavila.

Došetao žedan jelen
Iz slovenske poezije
Osamdesetih.
Krznom lisice,ženskim vratovima,
Ponovo prođe nelagoda.
Psi se drže za lance-
Obeshrabruju kućice.
Ništa se više ne može
Obećati.
Bolnice smrde groblja mirišu.

Samo se križevi njišu
Okačeni na auto retrovizore.
I imaju
Brazgotinu na licu.

Slovomuk

Sunday, February 1, 2009 at 11:06pm

Zaraslom stazom
Vraća se ubijena vojska.
Otkad sam izgubila bebu
U meni se smežurava lokvanj.
Kao što je muzika
Jedini način da tišina poludi.
Tako se vraća.

Bila zadnja osamljenost.
Beuys okružen zečevima
Dok mu krv curi na nos.
U šumu.
Zaraslom se vratila
Ubijena vojska.
A nikoga od nas nema.
Na Trg stadoše.
Tada
Užasno se odvalilo pero
S neba našeg djeteta.

KRLEŽIŠTE

Sunday, February 1, 2009 at 12:11am

Prve pjesme
Nosio sam profesorici marksizma.
Ona je sada ostarjela žena
Poginulog borca i brije pazuha
I noge na rubu kade.
Sluša disk s Pankrtima Akrobatom i
Biserom Veletanlić.
Plače nadrkana.Tako i
Jeza u stepskih
Naglo ojalovljelih gazela.

Ili gravure
S čela samoubojičine matere.
Prevara
Kojom se voda preobrati u čaj
I natrag.Crni beznogi
Saxsofonist
U zračnoj luci Atlante.
Samo tečnost ostane.
Iz koje je uklonjeno prenoćivanje
U vrčiću.
U koju se i suhost zna skloniti.
Arsenije Tarkovski negdje piše
O takvim tišinama u grlu.

Antigonalna

Friday, January 30, 2009 at 11:58am

U pripravi zimnice
Odbačen most sačuvava jesen.
Raskikava li se još
Beba ispod trbušne marame?
Mladi konjički kadet
Iz orgazma moje bake.
Duž krvnih osveta praporuju
Bešumne
Kuglice snijega.Jezero
Veslom oduspravlja slike sa sebe.
Zatim
Ta navika orlova
Da s gordošću i prezirom
Ne ometaju pismonoše.
Nema nema nadanja među noževima.
Koliko neba treba -
Ako ga i oni traže
Koji su skrivali grobišta?

PREPLIŠANI MEDO

Thursday, January 29, 2009 at 1:45pm

Na svoj šesti rođendan
Maša više nije mogla trpjeti bol
Lijeve ruke zbog kojeg je jedina
Gologlava na odjelu.
Zovnula je Ivana od sedam godina
Da joj otkine ruku ili je nekako zadavi.
Ivan nije imao bubreg
I govorio je Maši da joj ruka treba.

Kada su svi došli s Mašinog ukopa
Ivan je noću svim lutkama iščupao po
Ruku i zakopao Maši u zemlju.
Na svoj deveti rođendan
Kada je umro Ivan sav ćelav i bez
Drugoga bubrega.
Maša je noću došla.
Imala je obje ruke pletenice i dlanove
Sa dva dječija bubrega.
Ali se nije imala čemu smijati
Niti čim.

Kremacija angela

Wednesday, January 28, 2009 at 6:10pm

Ukočena krila oprati toplom vodom.
Uljem iz pušaka krilna pazuha zaujesti.
Prsa mu rasperjati
I među prste vatu ugurati i u otvore
Ušiju.Mrlje hrane
S pidžame ne dirati.
Na mlohav trbuh naviknuti okolnju tišinu.
Oči mu omotati
Materinim žmirenjima u mraku.
Čuti kako se u oluku davi
Za suze mu pripravljan snijeg.

Šinjele izvući iz regala.
Prvi puta doista napraviti mjesta.
Ulazima u njega
Odmrznuti sve eksere.
Skinuti tobolac pun zaostale limfe.
Ne računati više jetru u njega.
Poleći ga
Da oči cure u uši.
Napraviti veliku lomaču.
Da pred izlazak iz grobnice
Vojniku mladom
Guvernanta preglačava košulju.

Vojko Rebula : Pod eno streho/SOUS UN MÊME TOIT – en quatre langues traduits de slovène

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija u izboru Tomislava Dretara Tagged with November 5th, 2009 @ 6:55 pm

Vojko Rebula : Pod eno streho/SOUS UN MÊME TOIT
- en quatre langues traduits de slovène

Tako malo trba za sreću, ljubav, bjelina svježe opranog rubljai toplina netom pečenog kruha, sve pod istom strehom, u istom srcu.

Pećnica za kruhPod eno streho
mar, à 09:42

Pod eno streho,
ki naju krije,
diši po svežem
belem kruhu.
Blagi vonj
prebelih rjuh
in ena srečna luč,
ki odseva
iz zibelke je
najina sreča
rojena iz ljubezni,
poje nama
le eno srčno melodijo.

Vojko Rebula

Pod eden pokriv

Pod eden pokriv
nas da ne sokrijat
vo mirisi od svez bel leb.
Blagi mirisi na
podbeleni listovi
i edna milna svetlina
sto izvira
od lulkata
na nasata sreka,
istkaena od ljubov.
koja pee za nas
edna pesna za srcata.
Verzija : Julijana Marinkovik

UNDER ONE ROOF

Under one roof
which covers us,
smells of fresh
white bread.
Gentle smell
of freshly washed
white linnens,
and one lucky light,
which shines
from the cradle
is our fortune
born from love,
sings to us
one lovely melody.
Translation: Valerija M. Joseph

Pod jednim krovom

Pod jednim krovom
što nas pokriva,
mirisima svježeg
bijelog kruha.
Blagi miris
svježe opranih
bijelih lanenih plahti,
i jedno sretno svjetlo,
koje blista
iz kolijevke
naše je bogatstvo
rođeno iz ljubavi,
pjeva nam
jednu lijepu melodiju.

SOUS UN MÊME TOIT

Sous un même toit
qui nous couvre,
odeurs d’eau douce
pain blanc.
Douce odeur
fraîchement lavés
linnens blanc,
et un feu de la chance,
qui brille
dès le berceau
est notre fortune
naît de l’amour,
nous chante
une jolie mélodie.
Traduction croate et français: Tomislav Dretar

Vojko Rebula:Four poems/Štiri pesem/Četiri pjesme

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija u izboru Tomislava Dretara, Prijevodi Tagged with October 30th, 2009 @ 5:50 pm

 

 

 

 

    Samota 
    Samota me omamlja
    sončni žarki
    mi ogrevajo telo
    zavitega v kopreno
    sanj in spominov. 
    Opit od samote
    sanjam s samoto.
    Samota opita
    z menoj sanja z menoj. 
    Z roko v roki greva
    s samoto na najino
    skupno pot v neznano
    samoto. 
    Vojko Rebula 
     

     
Samoća 
Samoća me omamljuje 
sunčeve zrake 
grijaj mi tijelo 
obavijeno u veo 
snova i sjećanja. 
Opijen od samoće 
Sanjam s samoćom. 
Samoća opija 
sa mnom san sa mnom. 
S rukom u ruci idemo 
s našom samoćom na 
zajednički put u nepoznato 
samoći.  
Prepjev: Goran Vrhunc
Solitude
Intoxicating solitude. 
The sun’s rays 
warm my body, 
wrapped in a soft veil of 
dreams and memories. 
I’m drunk with solitude,  
I dream of solitude. 
I drink with solitude,  
dream with me. 
Hand in hand we go 
with solitude. 
On its common path 
into unknown – solitude. 
Translation : Valerija M. Joseph
Osamenost 
Osamenosta me zasemetuva… 
soncevite zraci 
go zagrevaat teloto 
zavitkano i dopreno 
od snista i spomeni… 
Osamenosta me opiva… 
Sonuvam so osamenosta 
osamenosta go opijanuva 
sonot vo mene… 
Raka pod raka 
odime so nasata  
osamenost… 
zaedno vo nepoznata  
osamenost. Verzija : Julijana Marinkovik

*************************************

 

 

 

 

 

TišinaTiho si stopila v moj svet,poln niča in bolečine,

ki zavite v kopreno sanj

pojo o lepoti barv noči.

V brezumju odtavam sam

po prašnih ulicah mesta,

izgubljen med množico ljudi,

ki nemo hite v noč.

Za seboj sem pustil črepinje

razbitega vrča ljubezni

in z njimi tvoj  prezir,

ki ga nosim v srcu.
SILENCE 
Silently, you walked into my world, 
full of silence and anguish 
which is wrapped in a web of dreams 
singing of the beautiful color of the night. 
In the middle of the night, I leave alone, 
upon empty streets of the city. 
Lost among the many people 
who quietly walk in the night. 
Behind me,  
I left broken pieces of a jar,  
filled with my love for you  
and with your discontent  
which I carry in my heart.Translation : Valerija M. Joseph
TišinaTiho si stupila u moj svijet,pun praznine i boli,

koja uvijena u koprenu sanja

po prašnjavim ulicama grada,

izgubljen u ljudskom mnoštvu,

koji nijemo hitaju u noć.

Za sobom sam ostavio krhotine

razbijenog vrča ljubavi

i s njima tvoj prijezir

kojega nosim u srcu.

Hrvatski: Tomislav Dretar

*************************

 

 
Nostalgija(slovène)Podaj mi roko,

da moja se  ogreje.

V srce poglej mi

in obljubi  mi,

da ne skopnijo časi,

ko mlada pila sva

naslado ljubezni.

Ostaniva  v čolnu življenja.

Ostani z mano tu 
in ne hodi proč 
naj slepeča reka sanj

naju pelje dalje v neznan pristan.

Vojko Rebula

 
NOSTALGIA (anglais) 
GIVE ME YOUR HAND 
SO THAT MINE WARMS UP. 
LOOK INTO MY HEART 
AND PROMISE ME 
TIME WILL NOT BE FORGOTTEN. 
AS YOUNGSTERS WE DRANK  
SWEET LOVE. 
WE STAYED IN THE BOAT OF LOVE. 
STAY WITH ME HERE 
AND DO NOT GO AWAY. 
LET THE BLIND RIVER OF DREAMS 
TAKE US FAR INTO THE UNKNOWN HARBOR.

Translation : Valerija M. Joseph
Nostalgija 
(croate)
Pruži mi ruku, 
da moja se ugrije. 
U srce me pogledaj 
i obećaj mi, 
da nije nestao put, 
kada smo bili mladi 
strastveno zaljubljeni. 
Ostanimo u brodu života. 
Ostani sa mnom tu 
i ne idi 
zaslijepljena rijeka snova 
vodi nas daleko u nepoznatu luku. 
Prepjev: Goran Vrhunc

**************************************************************

 
Jesenska postaja 
(slovène)
Vsi vrtovi so že polni jesenki rož, 
kjer v soncu že omedleva breg. 
Blažilni lek za najino radost in žalost 
so grozdi, ki ne visijo več na orumeneli trti. 
Slast in bolest sta sedaj v isti krožni črti, 
življenje je le breg hrepenečih rek  
za tek k morju in veselo romanje v beg 
v kopreni sanj, ki nosiva jih v srcu. 
Podala si mi rokoi in čašo natočila, 
ker žeja me od ljubezni tvoji. 
Nad mano ne visi nobena veja, 
ker ti si senca mi in blazina. 
Vojko Rebula 
AUTUMN STATION 
(anglais)
ALL THE GARDENS ARE FULL OF AUTUMN FLOWERS, 
WHERE, IN THE SUN, THE RIVER’S SHORE IS LOSING ITS SHINE. 
A SOOTHING REMEDY FOR OUR JOY AND SORROW  
ARE CLUSTERS OF GRAPES WHICH DON’T HANG  
ANY LONGER ON THE YELLOWING VINE. 
DELIGHT AND PAIN ARE NOW IN THE SAME ROUND CIRCLE. 
LIFE IS A BANK OF YEARNING RIVERS WHICH RUN  
TO THE OCEAN AND HAPPILY JOURNEY TO ESCAPE  
INTO A WEB OF DREAMS WHICH WE CARRY  
IN OUR HEARTS. 
YOU GAVE ME YOUR HAND AND YOU FILLED MY CUP  
BECAUSE YOUR LOVE MADE ME THIRSTY. 
ABOVE ME, THERE ARE NO HANGING BRANCHES  
BECAUSE YOU ARE MY SHADOW AND MY COVER. 
Translation : Valerija M. Joseph 
Jesenja stanica 
(croate)
Svi vrtovi su već puni jesenjeg cvijeća 
gdje je sunce već omamilo zalihe.  
Blaženi lijek za našu radost i žalost 
su grozdovi, koji više ne vise na rumenim 
trsovima. 
Slatkoća i bolest su sada u istoj kružnoj liniji 
život je samo brdo čežnjivih rijeka  
za utrku ka moru i vesela hodočašća u umu  
u mreži snova, koja su u srcu nosiva. 
Pružila si mi ruku i čašu natočila, 
jer žedan sam ljubavi tvoje.  
Iznad mene ne visi grana  
jer ti si moja sjena i jastuk.  
Prepjev: Goran Vrhunc 
Esenska stanica – (Macédoine)
Site gradini se veke polni  
so esenski cvekinja 
koga sonceto ke go razbudi bregot, 
blazen lek na nasata radost i taga, 
grozdovi koi ne visat veke 
na zarumenetite vina… 
Bolesta i slasta se vo ista 
kruzna linija… 
Zivotot e samo kopnez 
na reki od mozoci, 
trcanje kon moreto 
i veselo poklonenie 
vo mrezata na sonistata, 
vo srceto sto se nosi… 
Taa mi ja poddade svojata raka 
i ja isturi casata… 
Zeden sum za ljubovta tvoja… 
Sonceto visi nad mene bez granki, 
zatoa sto samo ti si moja senka 
vo sonistata… 
Превод: Julijana Marinkovik

Vojko Rebula : Rukovet pjesama prevedenih sa slovenskog na više stranih jezika/Une poignée de poèmes traduit du slovène en plusieurs langues européennes (Extrait 1)

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Književnost, Poezija u izboru Tomislava Dretara, Prijevodi Tagged with , October 29th, 2009 @ 4:22 pm

Vojko Rebula

Vojko Rebula : polazeći iz slovenskog/à partir de slovène

BEŽEČI OBLAK  ZAME SI KOT V DALJE BEŽEČI OBLAK.  
SOLZ NIMAJO VEČ MOJE OČI. 
IZPILE SO JIH MISLI,  
KI ZRASLE SO V MOJEM SRCU 
KOT GOSTA DREVESA. 
VSE SILE KIPIJO IZ MORJA DREVES, 
VENDAR V TVOJA NEBESA NE SEŽEJO.

 

 

VOJKO REBULA 
OБЛАК ШТО БЕГАЗА МЕНЕ СИ КАКО ОБЛАК ШТО БЕГА. 
СОЛЗИ НЕМААТ ВЕЌЕ МОИТЕ ОЧИ. 
ГИ ИСПИЈА МИСЛИТЕ, 
ШТО РАСТЕА ВО СРЦЕТО, 
КАКО ГУСТИ ДРВЈА. 
СЕТА СИЛА ИЗЛЕЗЕ ОД МОРЕТО НА ДРВЈАТА, 
НО НЕ ОТИДЕ НА ТВОЕТО НЕБО.

ВОЈКО РЕБУЛА 
TRANSTATION: LJUPĆE SILOSKI – macédoine
ESCAPING CLOUD FOR ME, YOU ARE A DISTANT, ESCAPING CLOUD. 
MY EYES HAVE NO MORE TEARS, 
THEY WERE ABSORBED  
BY MY THOUGHTS, 
WHICH GREW IN MY HEART 
LIKE DENSE TREES. 
ALL FORCES OVERFLOW 
FROM THE OCEAN OF TREES,  
HOWEVER, YOUR HEAVEN IS UNREACHABLE.

TRANSLATION : VALERIJA M, JOSEPH – anglais
BEŽIŠ KAO OBLAKZA MENE SI KAO OBLAK.
SUZA NEMAJU VIŠE MOJE OČI.
IZAŠLE SU IZ NJIH MISLI,
KOJE SU RASLE U MOM SRCU 
KAO GUSTA ŠUMA.
I SVA SNAGA KOJA,
KIPI IZ MORA
ALI NE IDE U NEBO.

VERZIJA : BRANKA ZENG – serbe
BJEŽEĆI OBLAK 

MENI SI BJEŽEĆI OBLAK.

MOJE OČI NEMAJU VIŠE SUZA.

MOJE SU IH MISLI ISPILE,

KOJE IZ MOG SRCA SU IZRASLE

KAO GUSTA DRVETA.

SVA IH SILA VRIJE IZ MORA DRVEĆA

IPAK TVOJA NEBESA DOSEGNUTI NE MOGU.

 

Verzija: Tomislav Dretar – croate
 
 
 
 
 

*****************************************************************************

Arif Ključanin: BUNA – ELEAZAROVO OKO

0 comments By Tomislav Dretar Filed in Poezija, Poezija u izboru Tomislava Dretara, Prijevodi, Tomislav Dretar - Kratka proza Tagged with October 25th, 2009 @ 12:44 pm

Arif Ključanin: BUNA – ELEAZAROVO OKO

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arif Ključanin: BUNA – ELEAZAROVO OKO/Rivière Buna – L’oeil d’Eléazar  – Traduction – Tomislav Dretar

       Moj susret sa Bunom bio je strašan. Bio je to  susret sa sveotkrivajućim Eleazarovim okom, nakon čega niko više ne ostaje sretan na isti način.  Zadovoljstva, ambicije i nade postaju nestalne i lomljive poput paučine, kao u onoj čudnovatoj pripovjedci Leonida Andrejeva, u kojoj junakove oči, nakon dva dana provedenih u grobu, postaju strašnim izvorom spoznaje tragičnog smisla egzistencije. Znanja o životu i iskustva koja sam donio sa sobom, u čiju vrijednost nikada ranije nisam ozbiljno posumnjao, ispala su kroz moje oči, kao bezvrijedan sitniš kroz razdrt džep, u hladni bezdan vrela i tonula, tonula, tonula…

       

       Prvo kroz strah: strma litica u čijoj sam sjenci stajao kao da je i sama tekla iz crnog bezdana i nesigurno se naginjala , kao u molitvi, nad užasavajuće snažnim i velikim mlazom vode. Ali tu ne izvire samo voda! S vodom iz zemljine utrobe izlazi još nešto što nikako ne umijem imenovati, a plaši i traži da mu se diviš i, gotovo, moliš. Jer, upravo to NEŠTO drži stijenu nad vodom i ljudima.

        Zatim kroz svijest o strahu: na dnu straha ulaz je u samoga sebe.Sve ono za što sam se držao i sve ono u što sam vjerovao, nije bilo nikakav oslonac. Potonuo sam još dublje od straha, u kužnu kaljužu onih slika vlastitog sjećanja koje nikada ne bih poželio gledati.

 

        Na kraju, iz te kaljuže padoh u novi bezdan – stajao sam čvrsto privit uz ogradu nad strašnim izvorom, pod suncem. Valjalo mi se pomiriti sa sobom kakav doista jesam i novom neizvjesnošću  kraja. Okrenuo sam se i korakom duboke starosti pokušao otići što dalje. Ali nikada nisam otišao toliko daleko da se ne bih mogao ponovo vratiti u Hercegovinu i svratiti na Bunu, da se iznova nagnem nad izvor i pokušam ugledati dno samoga sebe.

 

      Ma rencontre avec la rivière Buna a été impressionnante. Ce fut une rencontre avec l’œil tout voyant d’Eléazar, après quoi personne ne reste heureux de la même manière. Satisfactions, les ambitions et des espoirs  deviennent instables et fragiles comme une toile d’araignée, comme dans tant émerveillant récit de Leonid Andreïev, où les yeux d’héros, après deux jours passés dans le tombeau, elles deviennent une source de connaissance du terrible sentiment tragique de l’existence. Connaissances sur la vie et les expériences que j’ai apporté avec moi, dont la valeur que je n’ai jamais sérieusement mis en doute, ont chuté à travers mes yeux, comme petit money  sans valeur à travers la poche déchirée, dans l’abîme froide de source et coulaient, coulaient, coulaient…

     Tout d’abord, par la peur: falaises abruptes, à l’ombre duquel je me trouvais comme si elle coulait de la profondeur noire et s’inclinait incertaine, comme dans la prière, par-dessous du puissante et terrifiante grand jet d’eau. Mais ce n’était pas uniquement de l’eau! Avec de l’eau des entrailles de la terre sortait encore quelque chose ce qui moi ne savait-je pas comment en nommer, et qui me faisait la peur, et demande qu’il soit admiré et presque lui fasse un prieur. Parce que, justement ce quelque chose tient la roche au-dessus de  l’eau et des humaines.

Or la conscience de la peur: au fond de la peur est l’entrée en soi-même. Tout ce de quoi me suis-je tenu, tout cela dans ce que je croyais, il n’y était d’aucun soutien.  soutien. De la peur j’ai coulé encore plus profondément dans la flaque infectieuse des images de mes propres souvenirs que je n’aurais jamais voulu regarder à nouveau.

Enfin, de la flaque et tomba dans un nouvel abîme – je me tenais avec fermeté contre la clôture blottir avec une source terrible, sous le soleil. IL m’a fallu accepter mon destin et avec moi-même tel quel suis-je en vérité et avec l’incertitude de la fin.  Je me suis retourné et j’ai essayé de pas d’âge très avancé essayait s’en aller plus loin  possible.  Mais je n’ai jamais allés si loin que je ne pouvais pas retourner à Herzégovine et descendre de nouveau s’incliner au-dessus de Buna-rivière et encore voir le fond de moi-même.

ONU: F [1.7.0_948]

 

Copyright © Tomislav Dretar
Blog Jednog Pjesnika

Built on Notes Blog Core
Powered by WordPress