Čovjek se iskazuje putem nekolikih desetina glasova/krikova i da bi proživio jedan dan svakodnevnice danas upotrijebi od nekoliko stotina do nekoliko tisuća riječi složenih od tridesetak glasova.

Po teoriji krikova morao bi imati registar od nekoliko desetina tisuća krikova, jer mu je život odmah bio složen, raznovrstan, a ne od samo jednog objekta i jedne akcije.

Gorile kad požele šimpanzinu butinu jesti, s nekoliko krikova objasne i strategiju i taktiku i sredstva i mjesto lova. U njihovom umu se dakle odvijala čitava tirada, bujica riječi složenih u rečenice, nikad izgovorene, ali znane, zapamćene i razumljene.

I Bog kad je Adama i Havu u Raj smještao i iz Raja izgonio s njima je razgovarao. Čovjek se rađa s univerzalnom gramatikom i jezikom u svom duhu bez obzira na vjeru, rasu, spol i nacionalnost. Pa Hrvati i Bošnjaci nemaju razloga da se prepiru tko čijim jezikom govori. Osim u birtiji…

L’énigme de la langue maternelle

C’est moi qu’aie mis au monde la langue maternelle
C’est moi qui faisais naître tout ce qui est à
paître
La parole première ayant
tenue par Dieu
Si n’étais-je pas Dieu en
personne
Moi j’étais à Lui plus
proche

Que
les autres
choses
À naître au monde
Monde si cruel
Si
douce même Quand en me
pénètre
Le pinceau d’un
peintre
À dessiner
les mouvements De la vie nouvelle conçu dans
mon Ventre sans en avoir aucune pitié
à moi Par rapport
de scientifiques
à gages convenues
Engagés à La Parole Sacre sans sentir aucune amour

*******************************************************

Zagonetka materinskog jezika

Ja sam ta koja je donijela na svijet jezik materinski
Ja sam ta otkud dođu svi on koji bi da glođu
Prvu Riječ od Boga koja bijaše održana
Ako ja sama ne bijah Bog osobno
Ja Njemu bijah ponajbliža
Od svih drugih stvari
Pridošlih u svijet
Svijet okrutan
Svijet blag još
Kad me prožeo bi
Kist slikara koji biću
Života novog pokret zače
U utrobi bezgrješnoj bez oprosta
Nasuprot znancima koji na dobroj plaći su
Obvezani Sv.Rječju a da Ljubav nikakvu i ne osjete

Thomas Dretart: PAROLE, MON LOGEMENT SOCIAL – poèmes inédits

Volite pticu rugalicu

Admiralu Mahiću

Bilo je pisano: oko za oko,zub za zub

Oko daj zaklopi svoju gubicu rekao je Bruciël

A ti zube siđi sa svog trona spade ti kruna

Ubijte pticu rugalicu rekao je žurnal komunal

Ne ubijajte pticu rugalicu rekao je film komercijal

Volite pticu rugalicu rekao je pjesnik Mahić Admiral

Pustite ju da pjeva grmio je Voltaire iz onostranog

Ptica rugalica treba se smijati a ne plakati

Živio smijeh živio osmijeh dolje barjak  Citibank

Bilo je pisano volite jedni druge čak iako nemaju socijalne proteze

Bilo je pisano da nema drugog osim Boga jedinog na stolu

U predvorju Templa côté jardin jedini je Jésus Christ le taoïste

Pokazivao put i samo ptica rugalica bijaše bukinist koji

dijeli na čitanje svitke i deklamira ti na pamet naučenu riječ

Koja je rekreirala svijet nakon kreacije početka

Dakle ona zaslužuje da bude poslužena pri desertu, a ne pred vratima

Rekao je Sv. Pavao Ignjacu Lojoli Svetom Ognju literature

Slobodnog pada koji ne vjeruje da Noje nije imao busole

Za naviganje tijekom vremena kad Potop skrivaše Zemlju

pogledu ptice rugalice Volite pticu rugalicu….

*****************************************************

Aimez l’oiseau moqueur

à Admiral Mahić

Il était écrit : l’œil pour l’œil dent pour dent

L’œil ferme ta gueule a dit Bruciël

Et toi la dent descends ton trône

Tuez l’oiseau moqueur  a dit le journal  communal

Ne tuez pas l’oiseau moqueur  a dit le filme commercial

Aimez l’oiseau moqueur  a dit le poète Admiral Mahić

Laissez le à chanter grogne Voltaire de l’au-delà

L’oiseau moqueur  a besoin de rire et non pas de pleur

Vive le rire vive le sourire à bas le drapeau de Citibank

Il était écrit aimez les uns les autres même s’ils n’ont pas

De dents mais de prothèses sociales acheté à la brocante

Il était écrit qu’il n’y a qu’un seul et unique Dieu sur la table

Dans le porche du Temple côté jardin personne que Jésus Christ le taoïste

Montrait le chemin et seul l’oiseau moqueur  était le bouquiniste

A distribuer le rouleau à lire et rouler par cœur appris La Parole

Qui récréerait le monde après la création en commencement

Donc il mérite d’être servi en desserte pas en l’entrée

A dit Saint-Paul à Ignatio Loyola le Saint-Feu de la littérature

À chute libre  qui ne croyait pas que Noé n’avait pas de boussole

À naviguer pendant que le Déluge cachait la Terre à l’œil d’oiseau moqueur

Aimez l’oiseau moqueur…

Thomas Dretart: PAROLE, MON LOGEMENT SOCIAL – poèmes inédits

Jao onome koga ove pjesničke riječi stignu, ni Nuerenberg ni Den Hag bili bi mu lakši.

S ovom knjigom napokon će usnuti duša oca moga koja se na blajburškom nožu sve

do sada narezivala.

Mon at 12:48am

Protepavaju
Lutke u uspavankama.
Život ispaljen kao fazon.

Smrt nečijeg oca.
Iza lavor i nakana
Da utrošim
Puno konopca u osrednji stih.

Kad Snjeguljica ode s princom
Na kraju
Šta bude s patuljcima?
Rekla je.

Među zaštićenim
Svjedocima
Loše se vijesti
Odvajaju

Na bijelo meso i trešnje.
U lončiću.

—
Blessure de Ćićo
Mon at 12:48am

Commencent à balbutier
Les poupées en berceuses.
La vie tirée en le façon.

La mort de père à quelqu’un.
En arrière un lavoir et l’intention
D’utiliser
Trop de corde à faire un vers médiocre.

Quand Blanche neige part avec le prince

À la fin

Que-ce qu’il soit avec de nains?

A dit elle.

Parmi les témoins Protégés

Les mauvaises nouvelles
Séparent

En la viande blanche et de cerises.

Dans une petite tasse.

Ćićin opis tenka

Monday, November 2, 2009 at 12:04am

Med preostao
Nakon dugog rojevanja.
U brauninge
Uvlači se repetirajuća
Tišina.

Oh biti plijen
Angelove nestrpljivosti.

Kao crna haljina.

Jedući crve ptica
Propjeva.I tako.

Šalamov je i pred
Umiranje krio dvopek
Pod jastukom.Odmaći se.

Ne čuti sebe od sparine
Pod mesom.

A užasno se odvaljuje pero.

S neba našeg djeteta.

Ćićo décrit le char
Monday, November 2, 2009 at 12:04am

Le miel resté
Après longe essaimage.
En Brownings
S’infiltre le silence
Répétant.

Ô, d’être la proie
D’impatience d’Ange.

Comme la robe noire.

En mangeant de vers de terre
et l’oiseau chante.Et comme ça.
Šalamov a encore et juste
avant de mourir caché le biscuit
sous le coussin. S’écarter.

Ne pas entendre soi-même Sous la viande.

Et la plume terrible se détache.

Du ciel de notre enfant.

Maljevič,Kazimir

Friday, October 16, 2009 at 2:47pm

Oficir je sve žene postrojio na mlad snijeg.
Bijesno je nju izdvojio.Cijev pištolja je
Lagano uvlačio u nju
Gledajući je u oči.

Kada je cijela cijev nestala
Povukao je obarač.Nije opalio.
Iz šupe su gledale kako
Jeca pijan klečeći u snijegu.

Zemlja se zatresla.Granata je
Jedino njega raznijela.
Ona već šesnaest godina vuče
Drvenu kutiju gotovo starica.

S kutijom (to nitko ne zna) umotanu
U maramicu vuče lubanju onoga
Koji joj je uzeo čednost.Isprošen
Kruh danima krije u njegovoj sljepoočnici.

Riječi joj se ucuruju u oči.

Maljevič, Kazimir

Friday, October 16, 2009 at 2:47pm

L’officier a alignée tous les femmes sur
la neige jeune. Lui l’a séparée furieusement.
Le canon de pistolet tout doucement
il fonçait en elle
On la fixant dans les yeux.
Quand le canon est entré il décroche la gâchette.Raté.

De la cabane elle regardaient
qu’il sanglote agenouillé sur la neige.
La terre s’est secoué.
La grenade
Ne réduit en pièces que lui.

Déjà seizième année elle traine
La caisse en boite
déjà presqu’une vieillarde.
Personne ne sait qu’en boite
emballé en un foulard elle traine
la crâne à lui qui la défloré.
Le pain obtenu en mendiant
durant de jours elle cache dans sa tempe.
Les mots lui coulent dans les yeux.

Snajperisti kod Godota

Tuesday, October 13, 2009 at 10:16pm

Ne čistim više ćićo
Ni perje s uniforme
Niti bolove u stomaku.

Poludjela baka
Preparira unukine Barbyke
Staklenom vunom.

Zemlja
Nastećkana minama.

Samo drhtanje.
Svevremeno.
Kao mošnice volova
Naježene od ulaska u jezero.

Zima pršće krznom
Životinje.
Zinem li
Okrečit ću dječiju sobu.

Snipers chez Godot

Tuesday, October 13, 2009 at 10:16pm

Je ne netoie plus Ćićo
ni la plume s’il y en a sur
l’uniforme ni les douleurs à l’éstomac.
La mémère affolée
Embaumemet de Barbies de la petite-fille
avec laine en verre.

La terre
orné par des mines en guise de stećak.

Toujours

rien que tremblement;
Comme de couillesla bourse
de boeuf herissé à l’entré du lac.

L’hiver explose par la furrure
d’animal.
Si j’ouvre la bouche
je peinte la chambre d’enfants.

Bijesna jesen

Tuesday, September 15, 2009 at 10:32pm

Ledenine
Odustaju
Od stakla.

Sve te mrazarije
S prozora.
Riža ruži

Skrleće u asonance.
E pita F za razilaziti.
Pijani izviđač
Nađen kako recitira

Rimbauda
Nigerijskim unproforcima.

Sterilne se gaze
Osjete na pijesak i otvrdnu.

Vidi ćićo.
Dudovi će i ove godine
Odgoditi
Pinokia.

L’automne enragé

Tuesday, September 15, 2009 at 10:32pm

Les froidures
S’absitienent
de verres.

Tous ces givreries
disparaissent
De la fenêtre.

Le ris à rose
Devie en assonances.
Le E final d’un épitaphe
demande E du commencement de divorcer.
Le réalisateur ivre
Trouvé en étât de réciter

Rimbaud
Aux militairs nigeriens.

Les gases stériles
sebtent à sables et
se scrutent.

Vois Ćićo.
Les mûrs vont et cette année-ci
Différer
Pinoccio.

Daytonia.Sveti Juraj

Monday, September 7, 2009 at 11:37pm

Dvorjani se
Došaptavaju uz ogradu groblja:
Orao orlića uči
Civiliti.

Scene ljubavi kod
Čehova
Odlaze na pogrešne scene.
U kriva kazališta.

Kao ona kuća u sisi.
Sva u perju
I u mraku.

Jabuke pregriju sobu.
Tako i
Žumance,krunište ili dudovi.
Vunasti i
Zastrašujući.

Zar ti nisam rekla.
Na kostima se odmah vidjelo
Da će psi biti svuda.

Daytonia. Saint-Georges
Monday, September 7, 2009 at 11:37pm37pm

De courtisans chuchotent
entre eux
près du clos de cimetière:

L’aigle apprend poussin
à piauler.
Des scènes chez
Tchekhov
s’en vont sur les fausses scènes.
En théâtres faux.
Comme celle maison
Entièrement en plumes.
Et en noir.
Comme cela le jaune
d’œuf, la corolle ou
mûrs.
Comme en laine et
épouvantables.
Est-ce que moi, je te n’en ai pas dit?
Sur les os tout de suite
cela était reconnaissable.
Qu’il y aura de chiens partout.

Daytonia,Rosh Hashana

Thursday, September 3, 2009 at 12:03am

Strah uđe u mjesto u meni
Šparano za puno tame.
Zvonce koje nosi

Čarobnica
U bokoru bakine smrti.
Pljuvačka

Položi ljuske natrag
U imena.Mina
Sada samo rasvjeta
Kojoj je svejedno.

Na iskopini sebe
Posadi maslačak i naudi vjetru.

Orao po orao
Preoranica.
Otiču li slova u zraku?
Trebalo je da napustim pidžamu.

Djeca se ne mole bogu
Da ga ne bi ozlijedila.
Prstokršjem.
Daytonia,Rosh Hashana

Thursday, September 3, 2009 at 12:03am

La peur entre à la place en moi
Préservé pour la quantité d’obscurité.
La sonnette portée

Par la sorcière En touffe de mort de mamie.
La salive

Remet de cosses en arrière
Dans les noms.
La mine
Maintenant n’est que l’illumination
et à qui ne font pas de soucis.

Sur le tumulus le pissenlit plante
Lui seul et nuit
Au vent.

Aigle par aigle
Le champ labouré aux charognes.
Est-ce que de lettres écoulent en l’air?
Il me fallait abandonner Le pyjama.

Les enfants ne font pas de prières
à Dieu Pour Le ne pas insulter.
Par de dactylobaptisemant.

Daytonia.Ramazan

Monday, August 31, 2009 at 10:04pm

Uđe mu ujutro u pluća rak
Kao mater
U hladnu sobu.
Opet nečija Velika Gospa.
Djeca nagazuju mine
Strah se

U srnama promijenio.
Sve od bronce
Samo se odvajava.

Lubjanski bijesan
Angel i
Carević Aleksej
Sekundicu pred strijeljanje.

Na staloženo polje
Dolazi površina za borce.
Rujan i noć.

Čak i kad se
Dobrim vrtlarima poveća
Napokon zarada.

Daytonia.Ramazan

Monday, August 31, 2009 at 10:04pm

Le matin le cancer lui entre dans le paumons comme la mère
Dans la chambre froide.
De nouveau est le Jour de Sainte-Vierge
de quelqu’un. Les enfants marchent

Au-dessus de mines La peur en biches
s’est transformée. Toute en bronze.
Tout se déroule toute seule.
Lubjansky L’Ange
enragé et
Le Tsarévitch Alexey
Une toute petite seconde avant d’être exécuté.
Sur le champ relaxé
Arrive la surface pour les combattants.
Le mois de fustet et la nuit.
Même si quand même
aux bons jardiniers le salaire
enfin serait augmenté.

Frend iz osnovne.Druge nacije

Saturday, August 8, 2009 at 12:18am

Lješkare škare divljač
U goblenu.

Obrušaj vode na jedan
Dan
Jedini na svijetu.
Svršio nam rat ko ljetina.
I ovozima.

Rečenice kao štenci
U pšenici.
Propadaju nogama.
I lovci.Mirni i sabrani.

Zlato se okarati
U takvu dob.
Hodamo plavi od međusobna
Hlada.I čučimo.

Tako Bog.
Nakon samoubojstva djeteta.

Friend de l’école primaire. De l’autre ethnicité

Saturday, August 8, 2009 at 12:18am

Les ciseaux paressent les gibiers en Gobelins.
La précipitation des eaux en un Jour,
Unique au monde.
La guerre nous a touché la fin comme la récolte.
Et cet-hiver-ci.

Les phrases comme les chiots
dans le blé. Leurs pattes foncent le sol.
Et de chasseurs aussi. Calmes et de sang-froid.

L’or acquérant en carats se transforme
en une époque de la manière.
Nous marchons tous bleus coloré par l’ombre interpersonnel.
Et Accroupissons.

Dieu comme ça. Après le suicide d’enfant.

Legionarska,ćićo

Tuesday, August 4, 2009 at 11:51pm

Ili haljine
U kojima na tržnicu idu
Starice
Odmah iza smrti.

Sloj bronce na mišiću.
Rasprsnut
Kao dječak granatom.
Sa stolnjaka se mrvice pomjere.

Čipka cvrči pod upaljačem.
Vino se prešaptava
Iz čokota.Užasnut do dna

Voćnjaka
Plakao bi jer te više
Ne sluša drob pod srcem.

U sjenkama
Rashlađenoj djetelini
Angeo
Brije pazuho pod krilom.

U zjenici
Djecoubojice
Konjak rasprema čarapice.

Chant legionnaire, Ćićo

Tuesday, August 4, 2009 at 11:51pm

Ou de robes portées par la vieillarde
en faisant de cours.
Immédiatement après la mort.

Une couche de bronze sur le muscle.
Atomisé
Comme le gamin par la grenade.
Les miettes sur la nappe bougent.

Dentelle stridule sous la flamme
du briquet. Le vin d’un cep chuchote
à ce dans l’autre.
Terrifié jusqu’au fond de verger

Tu aurais pleurait parce que ni les intestins
sous le cœur te n’écoutent plus.
Dans par les ombres
refroidis le trèfle
L’Ange
Rase l’aisselle sous un aile.

Dans l’iris
d’infanticide
cognac range de petites chaussettes.

O pasjim sinovima,Borise Davidoviču
Monday, August 3, 2009 at 12:18am

Sva zapravo tminost.
Za opis onoga
Tko se umiva u lavoru meda.

Prvo je njoj kazao
Kako ima duboke oči.
Kasnije se nama kleo

Da su mu to
Najdublje
Izvađene oči.

Sur de fils de chiens, écoute Boris Davidovitch

Monday, August 3, 2009 at 12:18am

Tout est, en fait, une obscurité.
Pour celui qui lave le visage
Dans le lavoir plein du miel.

D’abord il lui a dit
Qu’elle a de profonds yeux
Plus tard il nous a juré

Qu’ils étaient les yeux
Les plus profondes
Qu’il n’a jamais arrachées.

Zarastanje snajperiste
Sunday, July 12, 2009 at 9:10pm

Pucanj izmrvljen u zrno
I umotan u plućnu maramicu.

Vene se suše na vuni
I kreče slikama rodbine.

I u ćićinoj sobi
Oba su svijeta sledljivija.
Ideje seoskih trudnica
O medama koji govore.

Lavlja gubica
Tek izašla iz grča u grnču.
Pa vjeverica

Oduspravljana
Rukama moje kćeri.

Potezne imenice
Rasprskane po bivšim rečenicama.
Tako se zidovi troše
Tkivom freskodjelje.

I dobro je samo
Uzvišici
Dok prestaje ptice.

Boisement de snipers
Sunday, July 12, 2009 at 9:10pm

Le tir émiétté en grain

Et enveloppé

en plèvre.

Les veines se sechent sur la laine

Et paintent par les imges de parentés.

Dans la chambre de ćićo

Tout les deux monde sont plus

Facilent à se congéler.
Les idée de femmes enceintes
de village sur des petits
ours qui parlent.

La gueuele de lion

À peine sortit du crampe d’argile.

Puis l’ecuereil

Allongait en debout

Par le mains de ma fille.

Le noms à tirer

Éxplosés pardesus de ça
qu’il autre fois étaient de phrases.

Seul à qui il fait du bien

Est la coline

Pendant qu’il discontinu des oiseaux

Odrastanje snajperiste

Monday, June 29, 2009 at 10:38pm

Klikeru se promijenili
Kažiprsti dječaka.
Curi samostanu
Od sparine freska.

Od pregustih angela.

I u ćićinoj priči
Ona je gola.

Irvas u snijegu
Boje leukemična plemića.

Mustrica s nošnje
Primjenjena na noćnom nebu.
I porer pored nje.

Rizling
U čaši očekuje vinograd.
Vidiš jarane:

Osjećanje puške
Kojom će kralj u zoru
Pogoditi jelena.

Nubilité du sniper

Monday, June 29, 2009 at 10:38pm

À ce clinker les index du garçon se sont echangés.

À Monastère égoutte

À raison de la chaleur éttoufante de fresques.

D’anges trop dense.

Aussi dans le recit de Ćićo
Paintent un aristo leucémique.

L’é chantillon de la robe foklklorique
appliquée sur le ciel nocturne.
Et foret à côté.

Riesling Dans le verre attend le vignoble.

Péceptivité de la fusile

Dont le roi va au petit matin abbatre le cerf au bois.

Kuća gori u ratu

Saturday, June 20, 2009 at 12:45am

Dimom napraporena noć.
Znoj s grimase ili tele na propuhu štale.

Sve mete u danima
Sušenja
Dohvate pustinju.

Spomenici se
Premaketiraju u stidu.

Soli snajka svinji zakoljak.
Gestama
Napeta batlera.

Bivši tenkisti kao grčki pastiri
Sada paze na tužaljke.

Ista žeđ
Na svaki put drukčiju vodu.
Dok oceanjuje.

Obala
Naorena imenom mosta.
Izronjen novčić na stratištu.

La maison enflamme à la guerre
Saturday, June 20, 2009 at 12:45am

Par la fumé mit en loess la nuit.
La sueur de la grimace ou
le voeu sur le courant d’aire dans l’étable.

Tous les cibles durans le jours
De séchèment prennent la désèrt.

Les monument se transforment en une différente
laquetteremplies de la fonte.

La belle-fille salli l’ouverture
d’immolation du porc.
De gestes Butler tendu.

Anciens conducteurs de char
à la manière de pasteurs grècques
maintenant observant
De laméntations.

La même soif mène dans une différante l’eau.

Pendant qu’il se fait passe océanier.

La rive silloné par le nom du pont.
Un sou trouvé sur la hécatombe.

Ćićino ranjavanje
LUN. à 12:48 am

Protepavaju
Lutke u uspavankama.
Ispaljen fazon Život Kao.

SMRT oca nečijeg.
Iza Lavor i Nakana
Da utrošim
Puno konopca u osrednji Stih.

Kad Ode Snjeguljica s princom
Na kraju
Šta bude s patuljcima?
Rekla JE.

Medju zaštićenim
Svjedocima
Lose SE VIJESTI
Odvajaju

Na Bijelo méso i trešnje.
U lončiću

Blessure Cico
LUN. à 12:48 am

Commencent à balbutier

Les poupées en berceuses.
La Vie Tirée en le Façon.

La mort de Père a quelqu’un.
Fr intention arrière un lavoir et l ‘
D’Utiliser
Trop de corde à faire Vers un médiocre.

Quand Blanche neige partie avec le prince

À la fin

Que-Ce qu’il Soit Avec nains de?

À elle dit.

Parmi les témoins Protégés

Les Mauvaises Nouvelles
Séparent

En la viande blanche et de cerises.

Dans une petite tasse.

————————————————– ——————————

Cicin opis tenka
Lundi, Novembre 2, 2009 12:04 A am

Med preostao
Nakon rojevanja dugog.
U brauninge
Uvlači repetirajuća SE
Tišina.

Oh biti plijen
Angelove nestrpljivosti.
Kao haljina CRNA.

Jedući ptica CRVE
Propjeva.I tako.

Salamov je i pred
Umiranje Krio dvopek
Jastukom.Odmaći Pod SE.

Cuti sebe sparine Ne od
Pod Mesom.

Un užasno SE odvaljuje Pero.
S neba djeteta našeg.

————————————————– ——————————

Cico DECRIT Le char
Lundi, Novembre 2, 2009 12:04 A am

Le Reste Miel
Après essaimage longe.
En Brownings
S’infiltre le silence
Répétant.

Ô, d’être la proie
D’impatience d’Ange.

Comme la robe noire.

En mangeant de vers de terre
et L’Oiseau chante.Et Comme ça.
Encore Salamov et juste une
Avant de mourir Caché Le Biscuit
Sous le coussin. S’écarter.

Ne pas entendre soi-même Sous la viande.

Et La Plume terribles se détaché.

Du ciel de notre enfant.

————————————————– ——————————

Maljevič, Kazimir

Vendredi, Octobre 16, 2009 at 2:47 pm

Oficir je sve Zene postrojio
na mlad snijeg.Bijesno je nju
pištolja je izdvojio.Cijev
Lagano uvlačio u nju
Gledajući je u oči.

Kada nestala cijela je cijev,
Povukao je obarač.Nije opalio.
Iz Supe su gledale kako
Jeca pijan klečeći u snijegu.

Je Zemlja zatresla.Granata SE
Jedino raznijela njega.
Ona vec šesnaest godina vuce
Drvenu kutiju gotovo starica.

S kutijom (à Nitko zna NE) umotanu
U maramicu vuce lubanju onoga
Koji joj je uzeo čednost.Isprošen
Kruh danima krije u njegovoj sljepoočnici.

Riječi joj se ucuruju u oči.

Maljevič, Kazimir

Vendredi, Octobre 16, 2009 at 2:47 pm

L’officier Une alignée sur Tous les Femmes
La neige Jeune. Lui l’a furieusement séparée.
Le canon de pistolet Tout Doucement
Il fonçait en elle
Dans la fixation sur les yeux.
Quand le canon est Entré il décroche la gâchette.Raté.

De la cabane elle regardaient
Qu’il sanglote agenouillé sur la neige.

La terre secoue S’est.
La grenade
Ne réduit en pièces que lui.

Déjà Seizième année elle traine
La caisse en boite
Déjà vieillarde presqu’une.

Personne ne sait Qu’en boite
emballé en un foulard, elle traine
La crâne a lui qui la défloré.
Le obtenu la douleur en mendiant
Durant de jours Dans elle cache sa tempe.
Les mots lui coulent dans les yeux.

————————————————– ——————————

Snajperisti kod Godota

Mardi, Octobre 13, 2009 at 10:16 pm

Ne čistim više Cico
Ni perje s Uniforme
Niti bolove u stomaku.

Poludjela baka
Preparira unukine Barbyke
Staklenom vunom.

Zemlja
Nastećkana minama.

Samo drhtanje.
Svevremeno.
Kao volova mošnice
Naježene od ulaska u Jezero.

Zima krznom pršće
Životinje.
Zinem li
Okrečit Cu dječiju Sobu.

Les tireurs d’élite chez Godot
Mardi, Octobre 13, 2009 at 10:16 pm

Je netoie nec plus Cico
NI LA panache S’il y en a sur
L’UNIFORME ni les douleurs à l’estomac.
La mémère affolée
Embaumemet de Barbies de la petite-fille
avec laine en verre.
La terre
orné par des mines en guise de stećak.

Toujours
Tremblement rien que
Comme de couillesla Bourse
hérissé de boeuf à l’Entre-du-Lac.
L’EXPLOSE hiver Par la furrure
d’animaux.
Si J’ouvre la bouche
je peinte la chambre d’enfants.

————————————————– ——————————

Bijesna jesen

Mardi, Septembre 15, 2009 à 10:32 pm

Ledenine
Odustaju
Od stakla.

Sve mrazarije te
S prozora.
Riza Ruzi

Skreće u asonance.
E Pita F za razilaziti.
Pijani Izviđač
Nađen kako recitira

Rimbauda
Nigerijskim unproforcima.

Sterilne EGARD SE
Osjete na i otvrdnu Pijesak.

Vidi Cico.
Dudovi Ce i ove godine
Odgoditi
Pinokia.

L’enragé automne

Mardi, Septembre 15, 2009 à 10:32 pm

Les froidures

S’absitienent
de verres.

Tous Ces givreries
Disparaissent
De la fenêtre.
RIS à Le rose
Devié en assonances.
Le épitaphe d’un E final
Demande E du commencement de divorcer.
Le réalisateur ivre
Trouvé en état de réciter

Rimbaud
Militairs Aux Nigériens.

Les gaz stériles
sebtent Sables A et
se scrutent.

Vois Cico.
Les mûrs vont ET CETTE ANNEE-CI
Différer
Pinocchio.

————————————————– ——————————

Par Thomas Dretart – Publié dans: Celan bosno-croate – Communauté: Poésie en esclave et en français
Ecrire un commentaire 0 – Voir le commentaire – Voir les commentaires – Recommander

~#vlm_rd

http://www.wat.tv/video/aux-portes-inaccessible-1y2ke_1y2kf_.html

[wat]http://www.wat.tv/video/aux-portes-inaccessible-1y2ke_1y2kf_.html [/wat]

Ukrajina i zloduh
Starom čovjeku , Ebittsu , koji priča jednu bajoslovnu povijest o Indijancima i policajcima na Aljasci, u Manira Bjelaca Jacka Londona.

Ukrajinski zakoni ne zabranjuju policajcima prakticirati religiju , a to je ono što konvenira Samuelu Adamovskom , trećem inspektoru istražnog biroa u Berdansku , na obali Azovskog mora . Utorak , sam je rub jeseni : sve je kaljavo , vide se divlje guske u jatima prelijetati prema ekvatoru, a nebo prosipa po čitavom Kavkazu sitne kiše kao prethodnicu , bez uvjerenja , da bi se sve složilo s bilježnicom zaduženja . Curi , mučno natapa , pipa rukom metanske kargoe koji se izdužuju uz plinovod što zasmijava tri subverzivna galeba . Rujanske kiše manjkaju profesionalizmom . Ali ne i Samuel Adamovski : najbolji policajac ove polovine Ukrajine , i k tomu on poznaje Toru naizust sve do Otišli iz planine navarim , oni se utaboriše u moabskoj ravnici , na obali Jordana , u visini Jerihona . Nije imao vremena ono preostalo , još je mlad , ima trideset i tri godine , planira stići do kraja Pentateuha do četrdeset i četvrte godine ako Bog to htjedne , i do kraja Građanskog zakonika Ukrajine do pedesete ako se ministru ushtjedne . Bog i ministar su složni u jednoj stvari : Ne ubij ! Neugodno je dakle Samuelu Adamovskom provjeriti koliko izvjesni ljudi manjkaju strahom prema Bogu i ministru , pa katkad poine kadavričnakadavrična djela . U Samuelu Adamovskom , malenom rastom , ali obilnom obujmom , osjećanja imaju mjesta za pronaći si put , i Samuel Adamovski nije nikada sprječavao osjećanja da trasiraju putove kroz njega . Iznenađenjima , smetenostima , malim mučnim poslovima i divljenjima , što varira s ljudima i danima i bojama svitanja . Jedan lješ , jutros , u sjeni porte i terminala plinovoda iz Sibirije i velikih lađa za prijevoz metana koje se uzdižu s provama nalik na kitove da bi se malo napravili važnima prije no što dosegnu Crno i druga mora sve tamo do San Franciska , u sjeni jeseni , jedan je kadavr uzburkao osjećanja u nutrini Samuela Adamovskog . To je tijelo zgrčeno jednim čudnim ukrućenjem . Umro je na stolu jednog noćnog bistroa na Potemkinovom keju , u blizini brodova , umro je posve sam , i nitko ne pogađa na koji način . Pio je rakiju iz malih čaša , sasvim sam , za stolom blizu vrata , onim koji se gotovo nikad ne primjećuje . On je mrtav , od sada je samo jedan čudni lješ, zgrčen kao skamenjen , i j boje kamene soli. Samuel Adamovski sluša izvješće od jednog onižeg čovjeka , vlasnika bistroa : – Ništa vam više ne mogu reći . Cijelu je noć proveo pijući moje zalihe votke , plaćajući povremeno . Imao je jako zamišljen izgled , a u četiri sata je stigla djevojka – jedna mala u mantilu – , dala mu je ovu kuvertu i potom otišla . Jedan sat kasnije vidio sam ga takvog , poput lastavice koja se prevarila u putu i našla na Sjevernom polu u veljači . Ništa drugo za reći , to je život to je udes to je uvijek tako . Mi smo jedno zrnce za otpuhnuti , jer treba znati da nas sve očekuje smrt , da i to je jedina stvar koju svi znamo i kad ništa ne znamo , a umire se samo jednom ako je istina da nitko nije besmrtan na ovom svijetu , i beskorisno je misliti -lud je ko misli- da će se izbjeći jer nas smrt vreba i uzet će nas a da i ne znamo , ja to kažem , budi uvijek spreman jer ne znaš ni dan ni sat .

Tad Samuel Adamovski reče malom slabašnom čovjeku : -Manuje reče svojoj ženi : »Zacijelo ćemo umrijeti , jer vidjesmo Boga«. (KNJIGA O SUCIMA , poglavlje 13 , redak 22) -To je sasvim točno , dodade čovo , jer Gospod reče:»Ti ne možeš vidjeti moje lice , jer čovjek ne bi mogao vidjeti moje lice i ostati živ.« (KNJIGA IZLASKA , poglavlje 33 , redak 20) Samuel Adamovski se uputi prema nepoznatom lješu , ukipljenog na toj stolici u ukrajinskom bistrou. On osmotri na čas mrvog čovjeka koji nikad više neće izreći svoje ime , pomirisa čašu votke na stolu , gdje je čovjek pio i baci jedan ispitivački pogled sudskom liječniku , jednom žučljivom junoši tena žutog kao u bolesnika koji trese glavom da bi rekao kako to nije red da se njemu postavljaju pitanja jer petrificirani lješ ne ostavlja baš ništa za ekspertizu . Tad se policajac okrenu prema svojem pomoniku , jednom starkelji , jednako debelom kao i on sam , jutros nešto gripoznom , grozničavom , s bolovima u lubanji i probadanjima u grlu . Njegov je djed trebao biti zaporoški kozak , na Donu i u oblasti Kavkaza . Samuel Adamovski mu reče : – Poznaješ li mrtvaca . – Malo . -A djevojku koja je dolazila ? – Isto tako . On se primaknu lješu . Promotri bijelu omotnicu od lana , otvorenu i položenu na stol pokraj započete čaše . A , u pepeljari , između tride- setak noćnih opušaka , jedan izgoreni kiomad papira . – Bila je to fotografijamrmljao je Samuel Adamovski . Obrati se svojem pomoćniku : – Ovaj čovjek ulazi početkom noći u bistro, i pije , i puši , i razmišlja . O čmu misli ? O majci ? o malom bratu koji se vraća iz rata ? o buketu potočnice koje zaljubljenima prodaju ciganke po svim lukama Azovskog mora ? Oko četiri dolazi ta djevojka koja samo Ò&to uđe , ostavi papir , istog časa i nestaje .Čovjek otvara omotnicu , pronalazi fotografiju , potom umire . Kako ? A i fotografija je sva spaljena . Kako ? I čovjek postaje lješ o kojima katalozi sudske medicine nemaju ni riječi izvješća . Zašto ? Nesreća ! to su pobunjeni sinovi – proročanstvo Gospodovo . Oni ostvaruju pla nove koji nisu moji , oni zaključuju ugovore suprotne mojem duhu. -Gomilajući tako grijeh na grijeh , dodade mali gazda bistroa smijući se . KNJIGA IZAIJINA, poglavlje 30. – Vrlo točno .

Istočno od berdanskih vrtova , s one strane luke i terminala u kojem završava sibirijski plinovod , nižu se mala predgrađa neizvjesnog urbanističkog podrijetla : jedno od njih se zove Nod , možda da bi ličilo na Don naopačke , možda iz nekog drugog razloga . Beskrajne vatre grmlja i trnja gore u dolini kojom se pruža zemljana cesta kojom prolazi Samuel Adamovski sa svojim starim gripoznim pomoćnikom , kozačkim unukom . Nabili su kačkete na oči zbog dima koji se rasprostire posvuda , spajajući se s niskom maglom i valjajući se po rupama koje prevladavaju dolinom . Ciganska dječurlija navlači jednog mladog psa na konopcu dražeći ga posipanjem petroleja po dlakama , potom bacanjem vatre na njega . Okreću se dvojici policajaca s licima staraca posutih prašinom , i potom nastavljaju prekinutu igru s psom . A nebo preferira ne miješati se u sve to , i povlači se u jednu drugu krajinu jneke druge zemlje . Na kraju zemlje zvane Nod ima nekih stvari koje se nazivaju kućama , radi dobre volje : oslonjene su o dolinu u pepelu , udaljene od od cesta bliskih prorocima i pucima . Jedna djevojčica pred vratima sjedi odjevena u jedan mantil koji ju potpun o pokriva , a njeni pogledi imaju važnost i svezu sa svjetlošću s drugog kraja Zemlje . Ona je lijepa kao jedna vrsta ptica koju poznajem , ima kose i ruke , i smirenja . Samuel Adamovski reče: – Završimo to . Trebalo bi možda koju riječ djevojci , ali policajac – kako je to bizarno- čini se da je poznavao čitavu tu stvar prije no što se i dogodila . Kako je gledao čudni lješ u bistrou , kako je zanemario obveze , kako je krenuo put Noda i kako sve čega se sjeti nađe mjesto u njegovim očima, on ide jednom cestom koju su drugi ljudi opisali i o njoj mu pričali . On gleda djevojčicu umotanu u mantil u prašinu u suncu , sve je to vrlo veliko , i koja gleda prema njima . Samuel Adamovski ju pozdravi , ona mu odgovori jednim starim znakom , Samuel Adamovski dodirnu kuću prije no što uđe , , prinese ruku k ustima i izgovori još tri riječi . Već , odozgo s neba , sedam obilnih vjetrova se pojaviše i počeše zvoniti . Jedan sumrak u kući , jedan miris vode dopirali su sa dna zemlje , a oči se trebaše naviknuti na stotine ptica – crnih , iz Mozambika , s Aljaske , s oceana , crne i plave , vrane , svrake , mrke, ljuskave , sa Saturna , bijelih krila – napunjene slamom pokrile su tle . Jedan je čovjek sjedio blizu okna : jedna masa od čovjeka , jedan sivi medvjed , jedna vrsta pukovnika dotučenog sumrakom . On je ćelav , s jednom nepronicivom facom Bude , i tijelo njegovo činjaše istu takvu ogromnu sjenu . Evo trojice ljudi koji se dogovaraju . Samuel Adamovski uze stolicu sučelice čovjeku a čovjek ga gledaše dubokim očima i s jednom sumornom tugom . Nosio je jedan tetovirani znak na čelu , iznad lijevog oka , a čule su se samo grmljavine koje su počele u nebu . – Moje je ime Samuel Adamovski , treći inspektor istražnog biroa u Berdansku , a ovaj ovdje je moj pomoćnik . Pomoćnik dodirnu obod šešira . Čovjek se ne maknu . Imao je držanje medvjeda , ogroman , nogu raskrečenih kako to čine oni pregojazni , s rukama na nogama , a njegova se masa lomila na stolici. On puše , vidi mu se malo u dubinu očiju . Samuel Adamovski gurnu ruku u džep i izvuče je otuda s tri male cigare , one vrste kakvu puše pijemontski husari .Jednu od cigara pruži čovjeku , drugu svojem pomoćniku a treću zaglavi na rubu svojih usana . Okrenu upaljač , zapali plamen i pruži svakome da pripali , dimovi se počeše miješati . Čovjek je prinosio svoju cigaru kao foku , između prstiju , i ispuhivao dim koji se slamao o tle . Samuel Adamovski pusti proći nekoliko minuta , da bi smislio način na koji će to izvesti .Kako je ime tim grmljavinama i tim vjetrovima koji šibaju ukrajinskom ravnicom jutros ? – Poželjno je da mi pribavite fotografije , kao i film. Samuel Adamovski je govorio u pravcu čovjekovih očiju , prema maloj svjetloisti koja ne gasne nikad u dubini svakog od nas . Tad jedan dugotrajni potres dođe iz dubine tog čovjeka , njegovih pluća , njegovog mesa , jedno sječivo dubine koje se uspe , i sve se završi u jednom pokretu rubom usana . Potom jedna riječ : – Naama . On pozva djevojčicu , a ta riječ bi izgovorena kao glasom planine da planine mogu govoriti , tj. stijenovito . Mala dođe u kuću , pogleda vrlo starog debelog čovjeka s ljubavlju i i izvuče iz jednog sanduka ovoj od bijelog lana koji stavi u ruku Samuelu Adamovskom .

U vihoru koji je jesen slomila o cestu Berdanska , pomoćnik je skakutao iza svojeg mladog šefa koji je u sebi slamao želju da se usekne .Gripa mu je stvarala probadanja u potiljku , bockalo ga je u grlu i groznica protresala glavu . Ali on je promatrao Samuela Adamovskog s jednom vrsto strahopoštovanja i jutrošnje mu epizode pomogoše da zaboravi sve svoje muke .Tad , iz dobročinstva, mladi treći inspektor istražnog biroa u Berdansku ispriča slijedeće . – To je jedna vrlo duga priča . Nikad ne bih vjerovao da ću to jednog dana doživjeti , ali dobro je da jedan policijski službenik bude u prilici da se suoči s jednom takvim situacijama . Gledajući lješ ja sam zapravo sve shvatio : to grčenje , ta skamenjenost . Gospod učini da na Sodomu i Gomoru padne kiša od sumpora i vatr.e To je dolazilo s neba i od Gospod . Lotova žena pogleda unatrag i postade jedan stub od soli . (KNJIGA POSTANKA, poglavlje 19 , reci 22 do 24) . Bilo je jednostavno za razumjeti : čovjek je mrtav jer je vidio Boga licem u lice . Ali kako ? Ja sam sve nanovo razumio našavši onu kalciniranu fotografiju u pepeljari : žrtva nije vidjela Boga licem u lice , jer da je Bog došao u bistro , i sve bi druga nazočna lica bila također mrtva , i uostalom što bi to Bog radio u jednom bistrou na obali Azovskog mora ? Već je on vidio Boga na fotografiji , što mu dođe točno na isto , i on je istog časa propao, jer kako nitko nije a da zna , najstariji zakon zabranjuje gledati Boga licem u lice . Ostalo je samo doznati koji je to čovjek mogao fotografirati Boga a da ne umre , metnuti jednu takvu fotografiju u omotnicu od lana i poslati ju po jednoj mladoj djevojci onom melankoličnom pilcu . No , znaj , jedan jedini čovjek u svoj Povijesti ljudi koji je živio u staro doba u bliskosti s Gospodom , nije mrtav : Kain , ubojica svojeg brata , kojeg je Bog kaznio govoreći : Bit ćeš lutalica i skitnica na zemlji.Već cijelu vječnost kako je Bog zaboravio Kaina i kako je zaboravio da ovoga usmrti . A Kain je ostao na zemlji . Ja mislim da je našao načina da sredi stare račune fotografirajući Boga , stavljajući fotografiju u ovoj od lana, i ovu izložio pogledu ljudi čiju je smrt želio . Tko je bio jutrošnja žrtva ? Pogledaj Ja , mali policajac Židov iz Ukrajine , ja neću da znama za stare račune .Ja pronalazim Kaina , uzimam film kao garanciju da drugi ljudi neće umrijeti , i odlazim iz te kuće u Nodu , i ja neću više zabrinjavati tog čovjeka jer njehgova stara kao i njegova nova grješka dovolmjno su kažnjene , i budući da Gospod stavi jedan znak na Kaina da ga tko prepoznajući ne bi ubio (KNJIGA POSTANKA , poglavlje 4 , redak 15) ia ja se ne htjedoh suprotstaviti volji Gospodovoj . A volja Gospodova , jutros , jest da se idemo malo zagrijati uz čašu votke . – Amen , reče pomoćnik . Tad , u jednoj od vatara koju su zapalila ciganska djeca u prašini šanaca , Samuel Adamovski spali ovoj od lana s njegovom nevjerojatnom sadržinom . U daljini su se na terminalu izdizala lađe za prijevoz metana i nad svom Ukrajinom naganjaju se strašni vjetrovi što , od sada , učini kraj smijehu , Azovsko more se ukoči u visokoj ruci zime .

COCO À PARIS ANNÉE 2002

*************************************

*************************

**************************************************************