Blog Jednog Pjesnika
Posts tagged Arif Ključanin
ARIF KLJUČANIN: AHMEDOV SAHAN – novela
Nov 1st
Hiljadu devestodvadesete godine u ranu jesen kada pucaju ljuske na orasima oko Ključanina čardaka, nana Fatima pela se strmim basamacima na gornji kat noseći skroman miraz u suhim rukama jer rat tek što je minuo: nekoliko ćaršafa , vezene store i jedan stari bakreni sahan. Dvije niske dukata dido je Salih dobio dan ranije od naninog oca i već su bile spremljene na sigurno mjesto gdje ih niko pronaći neće pa ni sam dido Salih dok dobro ne razmisli. Što god on mislio teško breme vremena koje se neumitno valjalo prema ovom čardaku izbjeći neće. U novom ratu izgorit će čardak, didu Saliha četnici će zaklati koncem 1941., a od četiri sina koje će nana roditi samo će dvojica preživjeti rat, moj otac Omer gluh od granata i slijepi amidža Šerif kome je jedna nesretna bomba izbila oči, a dukati će iz onih sakritih niski, jedan po jedan, završavati u pohlepnim rukama crnoberzijanaca za pljesnivo brašno i užeglo ulje.
Arif Ključanin: AHMED I FUKARA
Oct 31st
Kad je neki Arslan beg došao za kapetana kobaške tvrđave, fukari se crno pisalo, kaže priča Fehima Rose. Onog nesretnika što se utopio dan prije svečanog otvaranja pontonskog mosta preko Save. Svjedokom priče je Tonča Majer što je nekako preživio poslijeratno čerupanje folksdoječera po Slavoniji i Posavini i uspio pobjeći u Njemačku [...]
Arif Ključanin: BUNA – ELEAZAROVO OKO
Oct 25th
Arif Ključanin: BUNA – ELEAZAROVO OKO/Rivière Buna – L’oeil d’Eléazar – Traduction – Tomislav Dretar
Moj susret sa Bunom bio je strašan. Bio je to susret sa sveotkrivajućim Eleazarovim okom, nakon čega niko više ne ostaje sretan na isti način. Zadovoljstva, ambicije i nade postaju nestalne i lomljive poput paučine, kao u onoj čudnovatoj pripovjedci Leonida Andrejeva, u kojoj junakove oči, nakon dva dana provedenih u grobu, postaju strašnim izvorom spoznaje tragičnog smisla egzistencije. Znanja o životu i iskustva koja sam donio sa sobom, u čiju vrijednost nikada ranije nisam ozbiljno posumnjao, ispala su kroz moje oči, kao bezvrijedan sitniš kroz razdrt džep, u hladni bezdan vrela i tonula, tonula, tonula…
Arif Ključanin: HERCEGOVINA – pjesma u prozi
Oct 21st
Arif Ključanin: HERCEGOVINA– pjesma u prozi – u prijevodu Tomislava Dretara
En certaine période de la nuit, lorsque les lampes se sont refroidies et les rêves ont commencé régner sur des endormies, au-dessus de l’Herzégovine s’ouvre l’abîme de l’Univers. Maisons, des arbres et des montagnes, désaccoutumés de la lumière, se balançant sur les étoiles et [...]
Arif Ključanin: HERCEGOVINA
Oct 21st
Arif Ključanin: HERCEGOVINA
Tko nije bio u Hercegovini, taj ne zna tajnu noći.
Arif Ključanin: LE VOEU D’EBU DAOUD
Oct 3rd
Ebu Daoud Omar ibn al-Sathir ibn Sadi, le célèbre collectionneur et savant de hadiths, nommé encore al-Kifti soit Es-Sidjistani était dans sa jeunesse quelqu’un très têtu et capricieux. Presque depuis sa naissance son caractère lourd a mortifié, chacun se trouvant dans son environnement, comme un lourd fardeau. Tant qu’il, avec le temps devenait plus âgé, et plus prenait-il la conscience de la richesse, de la réputation et de la puissance de son père, les conséquences de ses espiègleries et des fourberies deviennent de plus en plus graves.
ARIF KLJUČANIN – AHMED I ZMIJA – Novela iz Priča o Ahmedu
Sep 23rd
ARIF KLJUČANIN – AHMED I ZMIJA – Novela iz Priča o Ahmedu
AHMED I ZMIJA
Ljudska psiha dubok je i mračan bunar u kome je pohranjeno mnogo tajni koje nikada otkriti nećemo. A te tajne ljudske duše nikad ne umiru i često nas u teškim snovima pohode pa ili nas na smrt prepadnu pa se budimo u strahu oznojeni, ili nas začudi neobjašnjiv i sasvim nadnaravni ritam snoviđenja gdje nam se obraćaju mrtvi, čudne i neobične prikaze, krilati konji, jeleni koji pričaju, labudovi, kukci dugih ticala, s krilima ili bez krila; krećemo se kao da lebdimo tim tajanstvenim svjetom sjena okruženi neobičnim predmetima, svim onim mogućm i nemogućim što uz jutarnju kahvu brbljive kone pričaju u povjerenju jedna drugoj, pa kažu “svašta” vrteći začuđeno glavama ili se, pak, pitaju “Što bi to moglo značiti?” Možda će katkad zaviriti u kakvu sanjaricu, jednu od onih debelih i starih knjiga što ih oni koji udahnuše zavodljiv miris nauke s podsmjehom zaobilaze.
Zmija!
Arif Ključanin: B O S N A – B O S N I E
Aug 31st
Arif Ključanin: B O S N A – B O S N I E
Prijevod na francuski – Tomislav Dretar
B O S N A
Samo je u Bosni zemlja starija od bogova
Pod svakim brdom jedan mrtav leži
Samo u Bosni bogovi nikad nisu mogli sami nositi nebo
Ono je leglo i na pleća ljudi
Samo u Bosni ljudima nije dovoljno jedno srce
U njihovim grudima biju srca svih
U Bosni dušu nikada nije mogla ugrijati samo njena krv
Zato se tamo ljudi krvlju časte
Nagnuti nad životom zajedno s ljudima
U Bosni se i bogovi vesele i plaču
B O S N I E
Nulle part qu’en Bosnie le pays est plus âgés que dieux
Sous le chaque colline gît un dieu mort
Nulle part qu’en Bosnie jamais les dieux seuls ne pouvaient porter le ciel
Il s’est allongé aussi sur les épaules des hommes
Seulement en Bosnie un seul cœur ne suffit pas aux hommes
Dans leurs poitrines battent les cœurs à tous
En Bosnie l’âme ne pouvait jamais être réchauffée par son seul sang
De là leur mœurs de porter le toaste en sang des uns aux autres
Penché sur la vie en Bosnie les dieux se livrent à la réjouissances et versent de larmes ensemble avec des humaines
Arif Ključanin: P J E S M A
Aug 29th
Arif Ključanin: P J E S M A
Zaprepastio se koliko ga je snažno pogodio nalet sjećanja o Leli, probuđen sasvim neuspjelom reportažom što se dosadno otegla na televiziji o gradu gdje je nekoć studirao. Pokraj njega žena se zanijela u igri sa djecom i on glumeći tromost odgega u kupatilo ne nalazeći da je umjesno sjediti s njom, a biti s drugom ženom u mislima. Okrene ključ i nasloni se na vrata. U svakom djeliću njegove svijesti smiješio se nasmijani lik Lele Petrasove. Pokuša hladnom vodom. Ništa. Ona se i dalje smiješila i učini mu se da reče “Znam gdje si”. Tako je počinjala pjesma koju je njoj napisao za vrijeme prvog ljetnog raspusta. “Znam gdje si” – poče govoriti stihove za koje je vjerovao da ih je već odavno zaboravio.